Милутин Гарашанин (политичар) — разлика између измена

Гарашанин је био веома цењен као [[публициста]] и [[говорник]], најбољи на тадашњој политичкој сцени. Поред војних наука које је изучио имао је диплому и политехничке академије а [[1893]]. године изабран је за [[академија|академика]] [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]].

Он је учесник првог телефонског разговора на релацији Београд - [[Ниш]] 1886. Са друге стране линије, у Нишу, је био краљ [[Милан Обреновић|Краљ Милан]]. Због слабе чујности и лошег квалитета [[телефон]]ске линијкраљлиније краљ је више пута понављао „Милутине, говори гласније!“. На крају Гарашанин је одговорио: „Ваше Височанство, ја говорим тако јако, да када би се попео на [[торањ]] [[Саборна црква у Београду|Саборне цркве]] Ви бисте ме несумњиво морали чути у Нишу и без телефона“

Аутор је и књижевних дела од којих је најзначајније '''Доколице''' написано [[1892]]. године.