Државни савет (Србија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
== Историја ==
Историја Д. С. почиње у доба [[Први српски устанак|Карађорђева устанка]]. С почетка врховна законодавна управна и судска власт, морао је касније делити ту власт с књазом а од времена организације судске власти остала му је само законодавна и управна власт. Под [[Милош Обреновић|Милошем]] укинут, оживео је опет хатишерифом од 1830. али је добио свој облик тек [[Сретењски устав|Сретенски Уставом]] (1835) као највиша власт у Сербији до Књаза која заједно са њим учествује и у управи и у законодавству. У борби са Књажевском влашћу моћ и надлежност Д. С. се час сужавала час проширивала. Милошев пораз у сукобу са опозицијом је дошао онда када је [[Порта]] издала [[Турски устав]], којим је сва власт у Кнежевини Србији пренета на Државни савет, који су чинили углавном Милошеви противници.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}}
За време [[уставобранитељи|уставобранитеља]] Државни савет је засенио моћ кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] и скупштине која се само једном састала.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} Државни савет је у закону од 3/5 1858. кулминација своје власти. Доласком [[Михаило Обреновић|кнеза Михајла]] на престо изгубио је Д. С. (закон о његовом устројству од 17/8 1861) значај првога и најважнијег чиниоца у држави, али је остао и даље важан фактор у законодавству и управи, док није. прокламовањем [[Устав Србије из 1869. године|Устава од 1869]]. његова правна природа из основа измијењена: законодавна власт прелази на Народну Скупштину, а за Д. С. отвара се ново поље рада са врло широким административним и административна-судским атрибуцијама. У законодавству остаје му само функција саветодавног органа; као адистративну орган сарађује Д. С. у решавању важних питања. нарочито финансијске природе, а као управни суд решава сукобе о надлежности административних власти и »административне спорове«. т. ј. спорове између грађана и министара о законитости њихових аката. Тим је Д. С. добио своје дефинитивно обележје. Касније промјене нису тангирали битност и [[Устав Србије из 1888. године|Устав од 1888]] прописује за сваки законски предлог претходно обавезно тражење мишљења Д. С. а одлуке о административним споровима постају, за разлику од Устава од 1869, обавезне за министре. [[Устав Србије из 1901. године|Уставом од 1901]] и законом о уређењу Д. С. од 21/12 1901 и законом о пословном реду у Д. С. од 31/1 1902, проширују се административно-судске функције Д. С. тиме, што се допушта заснивање административног спора и против указа и то од стране главне контроле у циљу заштите државних материјалних интереса. Ово стање траје све до [[Видовдански устав|Видовданског Устава]].
| |||