Америчка Девичанска Острва — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м clean up, removed: {{Државе и региони германских народа}} using AWB |
|||
Ред 21:
| воде = 1.0
| становништво поредак = 195
| становништво = 106.405 <ref>
| година пописа = 2010
| густина становништва = 354
Ред 33:
}}
'''Америчка Девичанска Острва''' ({{јез-енг|United States Virgin Islands}}), острвска су група у [[Кариби]]ма која припада [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. То је већи део [[архипелаг]]а [[Девичанска острва|Девичанских острва]], док је мањи део територија [[Британска Девичанска Острва|Британских Девичанских Острва]]. Америчка Девичанска Острва се састоје из 4 главна острва [[Сент Томас (Девичанска острва)|Сент Томас]], [[Сент Џон (Девичанска острва)|Сент Џон]], [[Сент Крој (острво)|Сен Кроа]] и [[Вотер (Девичанска острва)|Вотер]] као и више мањих острва. Ово је једини део територије САД где се вози левом страном.
Бивши колонијални господари, [[Данци]], ова острва су звали Данска западноиндијска острва ([[Дански језик|дански]] -{''De tidligere Dansk Vestindiske Øer''}-).
Ред 42:
[[Данска западноиндијска компанија]] се појавила на Сент Томасу [[1672]], на Сент Џону [[1694]], а купила је Сент Кроа од Француске [[1733]]. Острва су постала краљевска данска колонија [[1754]]. под данским именом -{''Jomfruøerne''}-. Плантаже [[Шећерна трска|шећерне трске]], уз рад црних [[Ропство|робова]], биле су окосница економије острва у [[18. век|18-ом]] и раном [[19. век|19-ом веку]] све до [[Укидање ропства|укидања ропства]]. Укидање ропства је прогласио гувернер [[Петер фон Шолтен]] [[3. јул]]а [[1848]].
Касније, острва нису била економски самоодржива тако да је Данска влада морала да финансијски помаже острва. Покушај економских реформи није био успешан, делом због избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]].
За време подморничких операција у Првом св. рату, САД су се бојале да би [[Немачка]] могла искористити острва као базу за подморнице, тако да је предложила Данској да их откупи. После пар месеци преговора острва су продата за 25 милиона долара. Данска се журила са продајом, јер је претпостављала да ће [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ионако окупирати острва, ако Немачка окупира Данску. Такође, материјални трошкови које је Данска плаћала за опстанак колоније подстакли су политичаре да постигну консензус о продаји. Референдум [[1916]]-е убедљиво је потврдио намеру да се острва продају. Званично, Данска Девичанска острва су постала део САД [[17. јануар|17-ог јануара]] [[1917]], а власт на територији је успоставила марта исте године.
== Географија ==
Америчка Девичанска Острва се налазе у [[Карипско море|Карипском мору]], односно [[Атлантски океан|Атлантском океану]], око 80 километара источно од [[Порторико|Порторика]]. Четири главна острва су: [[Сент Томас (Девичанска острва)|Сент Томас]], [[Сент Џон (Девичанска острва)|Сент Џон]], [[Сент Крој (острво)|Сен Кроа]] и [[Вотер (Девичанска острва)|острво Вотер]], уз десетине мањих острва.
[[Датотека:Magens Bay Panorama.jpg|770п|мини|центар|Панорама залива Магенс на Америчким Девичанским Острвима]]
Америчка Девичанска Острва су позната по плажама белог песка, као што су Магенс и Транк, и стратешким лукама [[Шарлота Амалија (град)|Шарлота Амалија]] и [[Кристијанстед (Девичанска острва)|Кристијанстед]]. Већина острва, укључујући Сент Томас, су вулканског порекла и брдовита. Највиша тачка је на острву Сент Томас (474 метара). Сент Кроа, највеће од острва, лежи јужније, а терен му је равнији. Дирекција за [[Национални парк|Националне паркове]] САД управља великим површинама на острвима, посебно острву Сент Џон.
Могуће природне опасности су [[земљотрес]]и, [[тропски циклон]]и и [[цунами]]ји.
Ред 57:
== Становништво ==
На острвима живи 125.000 становника. По религијама: 42% су [[баптисти]], 34% [[католицизам|католици]] и 17% [[англиканизам|англиканци]]. Поред енглеског, говори се још [[Шпански језик|шпански]] и [[Креолски језик|креолски]]. Раније се говорио и [[Креолски-дански језик|креолски-дански]], али је изумро у двадесетом веку.
Црнци представљају 70% становништва, а остали су хиспаноамериканци, белци и мешане расе.
== Политика ==
Ред 65:
Становницима Девичанских острва дато је америчко држављанство [[1927]], међутим они немају право гласа на америчким председничким изборима.
Америчка Девичанска Острва бирају своје представнике у [[конгрес Сједињених Америчких Држава|амерички Конгрес]] где могу гласати у комитетима, али немају право гласа на заседањима. Почев од [[1970]], становници бирају гувернера сваке четири године. Пре тога, гувернере је бирао [[Председник Сједињених Америчких Држава|Председник САД]].
[[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгрес САД]] је покушао да организује референдум на коме би становници одлучили о будућем статусу територије, међутим нису нашли на одзив међу становништвом. [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] сматрају Америчка Девичанска Острва несамосталном територијом.
== Привреда ==
[[Туризам]] је главна привредна грана, која запошљава 70% становника и учествује са 70% у дохотку. Острва посети два милиона туриста годишње, многи од њих на бродовима за крстарење.
Остале гране привреде обухватају рафинирање нафте, текстилну и фармацеутску индустрију, електронику, дестилерије [[рум (пиће)|рума]] итд. Храна се углавном увози. Финансијске услуге су све значајнији део локалне економије.
== Референце ==
Ред 94:
{{САД}}
{{Северна Америка}}
[[Категорија:Америчка Девичанска Острва|*]]
| |||