Црна река (притока Вардара) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 13:
| ушће = [[Вардар]]
| области =
| земље = {{застава|Република Македонија}}
| притоке =
| слив =
Ред 23:
Од извора до села Бучин, Црна река тече кроз [[Демир Хисар|Демирхисарски крај]], а одатле до села [[Скочивир]] кроз највећу Македонску котлину [[Пелагонија|Пелагонију]]. Низ Пелагонију река тече у правцу север-југ, а од атара села Брод прави лук и скреће на исток и североисток. Од села Скочивир река утиче у [[Скочивирска клисура|Скочивирску клисуру]] (најдужу [[клисура|клисуру]] у Македонији, дугу 104 m), као и највишу област [[Маријово]]. Низ Мариово Црна Река има карактер [[планина|планинске]] реке, постаје брза, има тесно корито и високе обале. При излазу из клисуре подигнута је [[брана]] висине 105 m, тако да је на реци настало вештачко [[Тиквешко језеро]]. Црна река се користи за наводњавање и за добијање [[електрична енергија|електричне енергије]].
 
Од бране у близини села [[Возарци]], па до [[ушћаушће|ушћа]] у Вардар крај античког локалитета Стоби, Црна Река има особине [[равница|равничарске]] реке. Река је дугачка 207 [[km]].
 
Веће притоке Црне реке су: [[Драгор]], [[Јелашка река]], Белашица и Блато...