За време [[уставобранитељи|уставобранитеља]] Државни савет је засенио моћ кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] и скупштине која се само једном састала.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} Државни савет је у закону од 3/5 1858. кулминација своје власти.
Државни савет је изгубио значај првога и најважнијег чиниоца у држави другим доласком на престом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] на престо. За разлику од кнеза Александра, кнез Михаило није дозволио да утицај Државног савета превлада.{{sfn|Stokes|1990|pp=9}} Закон о устројству државног савета од 17/8 1861 његова овлашћења су смањена, али је остао и даље важан фактор у законодавству и управи, док није. прокламовањем [[Устав Србије из 1869. године|Устава од 1869]]. његова правна природа из основа измијењена: законодавна власт прелази на Народну Скупштину, а за Д. С. отвара се ново поље рада са врло широким административним и административна-судским атрибуцијама. У законодавству остаје му само функција саветодавног органа; као адмистративни орган сарађује Д. С. у решавању важних питања. нарочито финансијске природе, а као управни суд решава сукобе о надлежности административних власти и »административне спорове«. т. ј. спорове између грађана и министара о законитости њихових аката. Тим је Д. С. добио своје дефинитивно обележје. Касније промјене нису тангирали битност и [[Устав Србије из 1888. године|Устав од 1888]] прописује за сваки законски предлог претходно обавезно тражење мишљења Д. С. а одлуке о административним споровима постају, за разлику од Устава од 1869, обавезне за министре. [[Устав Србије из 1901. године|Уставом од 1901]] и законом о уређењу Д. С. од 21/12 1901 и законом о пословном реду у Д. С. од 31/1 1902, проширују се административно-судске функције Д. С. тиме, што се допушта заснивање административног спора и против указа и то од стране главне контроле у циљу заштите државних материјалних интереса. Ово стање траје све до [[Видовдански устав|Видовданског Устава]].
