|
Са овим празником почињу велики Васкршњи празници.
Последња недеља Христовог живота на земљи, зове се Страшна седмица. То је недеља највеће славе и последњег, највећег страдања Господњег.
Њено обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет. Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.
Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори. Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:
„Лазаре, изађи напоље.“
И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву. То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.
Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства. Он је касније био епископ на Кипру. Мошти су му пренете у Цариград, где му је цар Лав Мудри подигао велики храм.
Код Срба Лазар је често име, а неке породице славе овај дан и као крсну славу. Такође као свог заштитника, славе га месари, гробари и просјаци. Такође и они, који су од друштва због болести одбачени. Болнице су се некад називале „бетанијама“, по родном месту Лазаревом, а војне болнице „лазарети“.
Лазарева субота је крсна слава патријарха Иринеја, такође и његовог претходника, блаженопочившег Павла.
На овај дан, пред вечерње, при храмовима се окупљају деца, са звончићима око врата, са врбовим гранчицама у рукама. Зато се Лазарева субота зове и врбица. По црквеним правилима, врба се освећује на јутрењу сутрашњег празника, Цвети, у спомен Христовог уласка у Јерусалим, где су га дочекала деца са палмовим гранама.
== Литература ==
|
