Светозар Поповић-Милић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м пазите на године и датуме
Нема описа измене
Ред 18:
 
== Биографија ==
Рођен је [[8. октобар|8. октобра]] [[1901]]. године у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. Потицао је из учитељске породице. Његови родитељи Јово и МелваМилева били су прави народни учитељи, посвећени своме послу, али и породици. На Светозарово васпитање, посебно је утицала његова мајка Милева Мила, која је неизмерно волео, и у знак пажње према њој, свом презимену је додао и Милић.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
 
Основну школу и нижу гимназију је завршио у Горњем Милановцу, а потом се [[1915]]. године са родитељима преселио у [[Београд]], где је његово даље школовање прекинула [[аустроугарска]] окупација. После завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], гимназију је завршио кроз осамнаестомесечни курс. Још као ученик доста је читао и занимао се за литературу, што му је пробудило интересовање и симпатије за нова револуционарна дешавања у [[Европа|Европи]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
Ред 28:
Као новинар, али и политички радник, учествовао је у многим акцијама, које је покретала КПЈ. Био је један од оснивача листа „Жива ревија“, који је излазио на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] и технички уредник хумористичко-сатиричног листа „[[Ошишани јеж]]“, од његовог оснивања, [[1935]]. године. Такође је учествовао у организовању и покретању листа „[[НИН|Недељне информативне новине]]“ (НИН), чији је био главни уредник. Заједно са њим, у Редакцији овог листа су били и истакнути револуционари [[Веселин Маслеша]], [[Војислав Вучковић]], [[Јован Поповић]], [[Огњен Прица]] и др. На жалост, овај лист је био забрањен после свега 26 издатих бројева, септембра 1935. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
 
Због свог револуционарног рада, као један од руководилаца београдске партијске организације и учествовања у многим акцијама и демонстрација, био је више пута хапшен и прогањан од полције. Први пут је био ухапшен [[1926]]. године, када је био затворан у познатом затвору „[[Главњача]]“. Када је [[1936]]. године избио [[Шпански грађански рат|грађански рат у Шпанији]], на позив КПЈ, са другим [[Антифашизам|антифашистима]] је октобра [[1937]]. године пошао у [[Шпанија|Шпанију]], где се борио против [[фашизам|фашизма]]. Пошто је за време служења војног рока, завршио Школу резњрвнихрезервних официра и потом био резервни атиљеријски официр, у Шпанији је био постављен за команданта артиљерије у једној [[Интернационалне бригаде|Интернационалној бригади]]. У току рата је био неколико пута рањаван, а једном тешко.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
 
Након завршетка грађанског рата у Шпанији, [[1939]]. године, се заједно са другим борцима Интернационалних бригада пребацио у [[Француска|Француску]], где се налази у [[Концентрациони логори|концентрационим логорима]], најпре у Гирсу, а потом у Аргелес сур мире. Пошто је и у логору вршио револуционарну активност, био је премештен у кажњеничко одељење. Из логора је успео да побегне, тек крајем [[1942]]. године, уз помоћ једног члана [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]], који му је позајмио одело молера и извео га из логора. Уз помоћ француских комуниста, успео је да се у једној локомотиви пребаци од [[Париз]]а до [[Беч]]а. Одакле је дошао у [[Земун]], па се [[9. фебруар]]а [[1943]]. године пребацио у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]], где се повезао са партијском организацијом. Из Београда је отишао у [[Босна|Босну]], где се тада налазио [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], а одатле је био упућен у [[Први шумадијски партизански одред]] „Милан Благојевић“.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}