Светозар Марковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 24:
[[Датотека:Svetozar Marković.JPG|thumb|250п|десно|''Биста Светозара Марковића испред истоимене универзитетске библиотеке у Београду'']]
Рођен је од оца Радоја, среског начелника, и мајке Стане који су имали још петоро деце, ћерке Катарину, Персиду, Христину и Милицу и сина [[Јеврем Марковић|Јеврема]]. Радоје се као удовац оженио 1853. Маријом - Мацом (
Гимназију је учио у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и у [[Београд]]у, године [[1863]]. У Београду је започео студије технике, које је касније наставио у [[Санкт Петербург|Петрограду]] као стипендиста [[Србија|српске владе]], а касније је прешао да студира у [[Цирих]]. У Петрограду је био укључен у рад [[Русија|руских]] ''револуционарних кружока'', а у [[Швајцарска|Швајцарској]] је почео да проучава [[научни социјализам]].
Као веома млад је почео да се бави публицистиком. Због чланка ''Српске обмане'', објављеног у новосадској ''[[Застава (часопис)|Застави]]'' изгубио је стипендију, пошто је у овом напису напао цео државни систем у Србији, а посебно [[бирократија|бирократију]]. Оставши без средстава, вратио се у Србију где је почео да издаје лист ''[[Radenik|Раденик]]'', (
Светозар Марковић био је први поборник [[Književni realizam|реалистичког правца]] у [[књижевност]]и и социјалистички теоретичар. Сву своју делатност усмерио је у правцу решавања политичких проблема и припреме маса за остваривање грађанских права [[револуција|револуционарним путем]]. Његово главно дело, ''[[Србија на истоку (дело Светозара Марковића)|Србија на истоку]]'', расправља о [[социологија|друштвеним]], [[економија|економским]] и [[политичке науке|политичким]] проблемима Србије са социјалистичких позиција. Врло рано је показао интересовање и за књижевне проблеме, образујући се под утицајем [[Николај Чернишевски|Чернишевског]], [[Александар Херцен|Херцена]] и [[Николај Доброљубов|Доброљубова]].
Ред 34:
Марковић је заступао идеју о балканској конфедерацији, као алтернативу националним експанзијама новостворених држава.
У јеку процвата [[романтизам|романтизма]] у [[романтизам у српској књижевности|српској књижевности]], објавио је чланак ''Певање и мишљење'', и потом расправу ''Реални правац у науци и животу'', (
Уз критику тадашњег [[поезија|песништва]], Марковић је оштро критиковао и ондашњу прозну књижевност, при чему је његов чланак ''Реални правац у науци и књижевности'' био широко заснована и утемељена расправа, заснована на научном социјализму, о историјским законитостима у друштву и о друштвеним процесима који су довели до тријумфа научног гледања на те законитости и процесе. По њему ти [[наука|научни]] закони и процеси важе и за [[уметност]], па према томе и за [[поезија|поезију]]. Његови чланци имали су веома велики утицај на даљи ток развоја [[српска књижевност|српске књижевности]], а посебно на стваралаштво младе генерације књижевника.
Ред 48:
== Литература ==
* {{cite book|ref= harv|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=http://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}
[[Категорија:Рођени 1846.]]
| |||