Синтагма (лингвистика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
'''Синтагма''' ({{јез-грч|''σύνταγμα sýntagma састав, према syntássein од syn - заједно и tássein - сложити''}})<ref>[[Велики речник страних речи и израза]], [[Иван Клајн]], [[Милан Шипка]], Прометеј, четврто издање, Нови Сад (2008). ISBN 978-86-515-0311-8.</ref><ref>{{Cite book|author=Guido Gómez de Silva|title=Diccionario internacional de literatura y gramática: con tablas de latinización para diversos sistemas de escritura|url=http://books.google.com/books?id=SqMDBl06A4MC&pg=PA594|date=January 1999|publisher=Fondo de Cultura Económica|isbn=978-968-16-5741-3|pages=594-}}</ref> је уређена група [[реч]]и спојена у једну појмовну целину, која обавља неку функцију у [[реченица|реченици]].<ref name="језик">Српски језик - приручник за основну школу, Радојко Гачевић, Милан Тасић, Београд (2009). ISBN 978-86-7590-236-2.</ref> Може да се састоји од [[именице|именица]], [[придеви|придева]], [[прилози|прилога]], неличних [[глагол|глаголских облика]] и [[број (граматика)|бројева]].<ref name="граматика">Граматика српског језика, Милош Милошевић, друго издање Нови Сад (2007). ISBN 978-86-489-0598-7.</ref>
== Независне и зависне синтагме ==
Однос речи у синтагми може бити независан или зависан, па се у складу са тим синтагме могу поделити на<ref name="језик" />:
Линија 10 ⟶ 11:
службу [[Субјекат (граматика)|субјекта]] врши синтагма Драган и Марина, коју чине две именице, чији је међусобни однос у синтагми независан, а службу прилошке одредбе за место врши зависна синтагма састављена од придева и именице, који се међусобно налазе у зависном односу, јер придев не може стајати без именице.
=== Зависне синтагме ===
Код свих зависних синтагми разликују се један главни и један или више зависних чланова, где врста речи главног члана одређује врсту синтагме, па се тако зависне синтагме деле на<ref name="граматика" />:
* именичке
Линија 19 ⟶ 21:
* паукалне
==== Именичка синтагма ====
Именичка синтагма је група речи која обавља неку функцију у реченици где је главни члан именица. На пример:
:''Златна јабука''
је група речи која обавља функцију именског предиката, где је именица „јабука“ главни члан синтагме.
==== Придевска синтагма ====
Код придевске синтагме главни члан је придев. На пример, у реченици
:''Девојка је веома лепа.''
група речи „веома лепа“ обавља функцију именског предиката, који се састоји од прилошке одредбе за меру (веома), и придева (лепа).
:''Ударац му је невероватно јак.''
Где се придевска синтагма састоји од придева „јак“ и прилошке одредбе за начин.
==== Прилошка синтагма ====
Прилошка синтагма садржи прилог у функцији главног члана. На пример:
:''Осећам се веома лоше''
прилошка одредба за меру „веома“ и прилог „лоше“ представљају прилошку синтагму.
==== Глаголска синтагма ====
Глаголска синтагма као главног члана може да има неличне глаголске облике у себи, а најчешћи глаголски облици су:
* глагол у облику [[инфинитив]]а (сањати, ићи, јести) на пример:
Ред 48:
* [[глаголски прилог прошли]] (дошавши, прочитавши)
==== Партитивна синтагма ====
Партитивне синтагме су групе речи које означавају део нечега, што је одређено количином или бројем. Ако је главни члан именица, а зависни члан партитивна именица онда је синтагма партитивна именичка<ref name="граматика" />:
* парче (главни члан) торте (зависни члан)
Ред 54:
* комад (главни члан) хлеба (зависни члан)=
==== Паукална синтагма ====
Паукална ({{јез-лат|paucus - мали број}}) синтагма садржи именицу у [[паукал]]у уз коју стоје искључево бројеви два, три, четири и бројне речи два, оба, обадва, односно мали број речи<ref name="граматика" /> (два човека, обадва сина, четири чаше).
== Служба речи у реченици ==
Синтагме у реченици могу да обављају улогу готово свих реченичних чланова. Према служби у реченици синтагме се деле на:<ref name="језик" />
* субјекатске, када у реченици обављају службу [[субјекат (граматика)|субјекта]] (''„<u>Паметна Ана</u> студира у Београду.“'')
* објекатске, када врше функцију:
** правог објекта (''„Гледао је у <u>сивкастоплаво небо</u>“'')
** неправог објекта („Најели су се <u>воћа</u> и <u>напили воде</u>“)
* атрибутске, када стоје уз именицу и ближе је одређују (''„Мирисло је на <u>добар ручак</u>“'')
* прилошке синтагме, које врше улогу прилошких одредби за
** време (''„Обећао је да ће доћи у први сумрак.“'')
** начин (''„Стално је говорио <u>тихим гласом</u>.“'')
Ред 71:
** количину (''„Није имао <u>довољно</u> новаца за ужину.“'')
* апозитив (''„Прелепа девојка, <u>висока и згодна</u>, ушла је у нашу улицу, окупану сунцем.“'')
== Шире и уже синтагме ==▼
▲== Шире и уже синтагме ==
С обзиром да уз главну синтагму може да стоји више зависних чланова, синтагме могу бити шире, које у себи могу да садрже више ужих синтагми<ref name="језик" />, тако да према саставу синтагме могу бити шире и уже.
Ред 96:
== Види још ==
* [[Синтакса]]
== Референце ==
| |||