Војна болница Ниш — разлика између измена

* У Српској војсци [[1908]]. почиње са радом [[Стоматологија|стоматолошке служба]], када су отворене две зубне станице у саставу Опште војне болнице у Београду и при Моравској сталној војној болници у Нишу. Обе станице основао је др Милош Ђ. Поповић који убрзо потом даје оставку на војну службу, а његове обавезе преузима; <br /> ''... офталмолог доктор Копши, специјализован и за рад у зубном лекарству...''.<ref>Гавриловић В, ''Историја стоматологије'', Београд, 1979.</ref>... ''а потом у Балканским ратовима шачица ондашњих лекара опште медицине специјализованих и у зубном лекарству, који се мобилишу као трупни лекари...''{{напомена|Треба имати у виду да су према још важећим аустријским законима из прве половине XIX века свршени доктори опште медицине могли да на шестонедељним курсевима стекну право да се баве и зубним лекарском, те су стога сматрали специјалистима у тој области.}}<br /> До увођења ове службе у болницама Србије [[стоматолошка протетика]] се није радила, а санација [[зуб]]а сводила се само на [[вађење зуба]].<ref name="Милошевић"/> <br /> Из [[Земун]]а, као аустроугарски држављанин октобра [[1912]]. у Србију „у помоћ браћи“, стиже др [[Атанасије Пуљо]] који је завршио Медицински факултет у [[Грац]]у, и ''„специјализовао зубно лекарство“-стоматологију'' у [[Париз]]у, [[Беч]]у, [[Берлин]]у и [[Цирих]]у. Септембра [[1914]]. др Атанасију Пуљи, Министарство војске је поверило посебно ''„Одељење за изломљене и повређене вилице“'' у Моравској сталној војној болници у Нишу у којој ће он поред лечења зуба, развити и сопствену методу збрињавања свежих и застарелих [[повреда]] [[Вилица|вилице]].<ref>''Doprinos Atanasija Pulje svetskoj medicinskoj nauci tokom Balkanskih ratova (1912-1913)'' Predrag Maksimovic ́, Danica Zagradjanin [http://famona.sezampro.rs/mak/makpulse.pdf]</ref><br /> После преласка Моравске сталне војне болнице преко Албаније и Црне Горе, др Атанасију Пуљи није омогућен наставак дотадашњег успешног специјалистичког рада, он напушта војску и одлази у Француску.<ref>Dimitrijević B. ''dr [[Atanasije Puljo]]'', “Danica 2003.“ (166-76).</ref><ref>Dimitrijević B. ''Atanasije Puljo – osnivač stomatologije u Srbiji'', “Bratstvo” 1991-2000 (Društva “Sveti Sava”), Beograd, br. III-IV, 59-74.</ref>

На дужност начелника Санитета српске војске поново долази, реактивирани резервни [[пуковник]] др [[Владан Ђорђевић]], који убрзо схвата значај и улогу Сталне војне болнице Ниш (у односу на правац борбених десјтава) и новембра месеца [[1885]]. болницу је кадровски и материјално ојачао оснивањем још једне болнице под називом ''„Велика војна резервна болница“'' {{напомена|Радило се о великој ратној болници која је делом настала из Сталне нишке војне болнице, а њен управник др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]] није жело да се од њих формира једна болница.}}. Обе болница у кратком времену нашле су се на стратешком правцу ратних дејстава са задатком да преузму велику обавезу збрињавања повређених и оболелих у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]].<ref>Ignjatović MD. Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-1918) II deo - ratna hirurgija u Srbiji u vreme srpsko -bugarskog rata. Vojnosanitetski pregled. 2003; 60(6):757-762.[http://scindeks.nbceon.rs/article.aspx?artid=0042-84500306757I SCIndeks], Приступљено [[11. октобар]] [[2010]]</ref>

Упућивањем др Славише Ћирића, начелника Одељења за инфективне болести Војне болнице у Нишу, на дужност шефа Санитетске службе у мисији „-{EUTM Somalia}-“, Војна болница у Нишу је [[25. април]]а [[2012]]. отпочела са првим учешћем својих припадника и представника Србије у мултинационалној операцији Европске уније, „-{EUTM Somalia}-“ у [[Уганда|Уганди]]. Ћирић ће на овој дужности у Уганди провести шест месеци .<ref>[http://archive.is/20120805104906/www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3808 ''Упућивање представника МО и ВС у мисију Европске уније "EUTM Somalia" у Уганди'']</ref>.