Отворите главни мени

Промене

м
правопис; козметичке измене
* И поред отпора, <ref name="др"/>...''„највиших представника државе, чак и крљева [[Милан Обреновић|Милана]] и [[Александар Велики|Александра]], на који је наишла идеја пуковника Михајла-Мике Марковића да се изгради хируршки павиљон“''..., Војна болница, а и град Ниш [[1906]]. добили су први хирушки павиљон изузетно опремљен за оне прилике, а у његов рад уведене су бројне нове методе и за то доба савремени организациони принципи хируршког лечења. Те године у болници је основан и Рендгенолошки кабинет, као једна од новина за Србију.<ref name="Павловић"/><ref name=autogenerated9> Tomislav D. Jovanović, ''Nastanak i razvoj rendgenske dijagnostike u Kraljevini Srbiji 1897-1918.'' XXX Timočki medicinski dani, Zaječar, 19–21. maj 2011.</ref>
* У Српској војсци [[1908]]. почиње са радом [[Стоматологија|стоматолошке служба]], када су отворене две зубне станице у саставу Опште војне болнице у Београду и при Моравској сталној војној болници у Нишу. Обе станице основао је др Милош Ђ. Поповић који убрзо потом даје оставку на војну службу, а његове обавезе преузима; <br /> ''... офталмолог доктор Копши, специјализован и за рад у зубном лекарству...''.<ref>Гавриловић В, ''Историја стоматологије'', Београд, 1979.</ref>... ''а потом у Балканским ратовима шачица ондашњих лекара опште медицине специјализованих и у зубном лекарству, који се мобилишу као трупни лекари...''{{напомена|Треба имати у виду да су према још важећим аустријским законима из прве половине XIX века свршени доктори опште медицине могли да на шестонедељним курсевима стекну право да се баве и зубним лекарском, те су стога сматрали специјалистима у тој области.}}<br /> До увођења ове службе у болницама Србије [[стоматолошка протетика]] се није радила, а санација [[зуб]]а сводила се само на [[вађење зуба]].<ref name="Милошевић"/> <br /> Из [[Земун]]а, као аустроугарски држављанин октобра [[1912]]. у Србију „у помоћ браћи“, стиже др [[Атанасије Пуљо]] који је завршио Медицински факултет у [[Грац]]у, и ''„специјализовао зубно лекарство“-стоматологију'' у [[Париз]]у, [[Беч]]у, [[Берлин]]у и [[Цирих]]у. Септембра [[1914]]. др Атанасију Пуљи, Министарство војске је поверило посебно ''„Одељење за изломљене и повређене вилице“'' у Моравској сталној војној болници у Нишу у којој ће он поред лечења зуба, развити и сопствену методу збрињавања свежих и застарелих [[повреда]] [[Вилица|вилице]].<ref>''Doprinos Atanasija Pulje svetskoj medicinskoj nauci tokom Balkanskih ratova (1912-1913)'' Predrag Maksimovic ́, Danica Zagradjanin [http://famona.sezampro.rs/mak/makpulse.pdf]</ref><br /> После преласка Моравске сталне војне болнице преко Албаније и Црне Горе, др Атанасију Пуљи није омогућен наставак дотадашњег успешног специјалистичког рада, он напушта војску и одлази у Француску.<ref>Dimitrijević B. ''dr [[Atanasije Puljo]]'', “Danica 2003.“ (166-76).</ref><ref>Dimitrijević B. ''Atanasije Puljo – osnivač stomatologije u Srbiji'', “Bratstvo” 1991-2000 (Društva “Sveti Sava”), Beograd, br. III-IV, 59-74.</ref>
* Моравска стална војна болница је оснивањем Хируршког одељења и „Одељења за лечење изломњених и повређених вилица“, применом нових савремених метода и принципа лечења ратних рана у њима, као и правовременим измештањем пољских болница што ближе фронту, дала значајан допринос у збрињавању рањеника током [[Први светски рат|Првог светског рата]];<br />...''„Србија – у поређењу са Савезницима и са Централним силама – испредњачила је макар за корак, и у погледу ратно-хируршке доктрине, залажући се за начело што је могуће краћег транспорта рањених? А то је значило да хируршке пољске болнице треба да су што ближе фронту.“..''<ref>Димитријевић Б. ''У контејнеру: записи српског војног хирурга 1916—1918.'' [http://www.rastko.rs/istorija/medicina/delo/12087 Историја медицине Пројекат@Растко], Приступљено 15. октобар 2010</ref>
[[Датотека:Vojna bolnica Niš 002.jpg|мини|центар|500п|<center>Прва новоизграђена зграда из [[19. век]]а у кругу болнице код „[[Ћеле-кула|Ћеле-куле]]“ (некад хируршки павиљон)<center>]]
Стална војна болница Ниш, која је у то време у извесној мери имала привремени карактер, рат дочекује у тешком стању. Нико у српском санитету није претпостављао да ће бити [[рат]]а и за седам година [[мир]]а (од завршетка српско-турског рата [[1878]]) све до [[мобилизација|мобилизације]] није предузимао никакве припремне радње.
 
На дужност начелника Санитета српске војске поново долази, реактивирани резервни [[пуковник]] др [[Владан Ђорђевић]], који убрзо схвата значај и улогу Сталне војне болнице Ниш (у односу на правац борбених десјтава) и новембра месеца [[1885]]. болницу је кадровски и материјално ојачао оснивањем још једне болнице под називом ''„Велика војна резервна болница“'' {{напомена|Радило се о великој ратној болници која је делом настала из Сталне нишке војне болнице, а њен управник др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]] није жело да се од њих формира једна болница.}}. Обе болница у кратком времену нашле су се на стратешком правцу ратних дејстава са задатком да преузму велику обавезу збрињавања повређених и оболелих у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]].<ref>Ignjatović MD. Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-1918) II deo - ratna hirurgija u Srbiji u vreme srpsko -bugarskog rata. Vojnosanitetski pregled. 2003; 60(6):757-762.[http://scindeks.nbceon.rs/article.aspx?artid=0042-84500306757I SCIndeks], Приступљено [[11. октобар]] [[2010]]</ref>
[[Датотека:LazaLazarevic.jpg|мини|лево|180п|<center>Резервни мајор др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]]<center>]]
Велику војну резервну болницу у Нишу (као испомоћ Сталној војној болници Ниш у Српско-бугарском рату) са 753 постеље, [[1885]]. основао је и у њој био, управник и једини [[љекар|лекар]] резервни санитетски [[мајор]], свестрано надарен, књижевно образован, човек изнад свог времена др Лаза Лазаревић.<ref>Радослав С. Живић, ''Великани нишке медицине'', Прво издање, 1997. Издавач Просвета Ниш. ISBN 978-86-7455-298-8.</ref>
Војске Србије у мировну операцији УН - -{MINURCAT}- у [[Чад]]у, на основу одлуке коју је Влада Републике Србије усвојила је на заседању 7. маја [[2009]], шање (у саставу норвешког контингента) шесточлани тим санитетске службе ВС. И у овом тиму налазе се представници Војне болнице Ниш, који након завршетка обуке у Норвешкој у трајању од шест недеља, [[23. јун]]а [[2009]]. одлазе у Чад.<ref name="Павловић"/>, <ref>Мутавџић Р., ''Помоћ срцу Африке,'' „Одбрана“, бр. 93, pp. 14-16.</ref>
 
Упућивањем др Славише Ћирића, начелника Одељења за инфективне болести Војне болнице у Нишу, на дужност шефа Санитетске службе у мисији „-{EUTM Somalia}-“, Војна болница у Нишу је [[25. април]]а [[2012]]. отпочела са првим учешћем својих припадника и представника Србије у мултинационалној операцији Европске уније, „-{EUTM Somalia}-“ у [[Уганда|Уганди]]. Ћирић ће на овој дужности у Уганди провести шест месеци .<ref>[http://archive.is/20120805104906/www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3808 ''Упућивање представника МО и ВС у мисију Европске уније "EUTM Somalia" у Уганди'']</ref>.
 
== Признања ==
{{Ниш}}
{{Војска Србије}}
 
[[Категорија:Историја медицине]]
[[Категорија:Болнице]]
363.220

измена