Утилитаристички морал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис |
|||
Ред 3:
== Карактеристике ==
Овај тип моралности претпоставља материјални статус у односу на сваки други. Дакле, није важно какве [[особина|особине]] човек има, већ колико материјалних добара поседује. Такође, високо се вреднује и моћ државе и опште благостање.<ref name="социологија">Митровић, М. & Петровић, С. (1994.) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд</ref> Према информацијама са сајта ''-{megatrend-info}-'', [[Жорж Сорел]] је истицао тек два различита морала; морал произвођача, који је описао као стваралачки, херојски и сараднички и морал потрошача који је утилитаристички, конкурентски и који тежи [[профит]]у. Овакав морал све посматра као [[средство]] а не као [[циљ]].<ref>-{megatrend-info}-: Радни морал (-{word doc.}-)</ref> Заправо, према неким изворима, два главна погледа на свет су [[деонтолошки морал|деонтолошки]] и утилитаристички морал.<ref>[http://seminarskirad.org/citaonica/22-fakultet-za-kulturu-i-medije/192-teorija-stvaralastva-skripta.html МатурскиРадови. нет: „Теорија стваралаштва - скрипта“], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Према другим ауторима, озбиљни ривал оваквом моралу је [[етика]] [[врлина|врлине]] и главна разлика је што ова етика предност даје [[карактер]]у, а утилитаристички морал [[поступак|поступцима]].<ref>Којен Леон (2000) [http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0351-22740002007K Врлине и правила.]
-{Theoria}-, вол. 43, бр. 1-2, стр. 7-43.</ref> Утилитаристички морал прихвата могућност да човек као јединка жртвује чак и своје највеће добро, али само ради добра других. Дакле, жртва није довољна сама по себи и она која не увећава, или нема [[тенденција|тенденцију]] да увећа укупно добро, нема смисла. Из овога произилази да је
== Критике ==
|