Масакри на Маркалама — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м правопис
Ред 5:
'''Масакри на Маркалама''' су два масакра над [[Сарајево|сарајевским]] цивилима почињена [[минобацач]]ким нападима током [[Опсада Сарајева|опсаде Сарајева]] за време [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Овај догађај [[Хашки трибунал]] назива ''„Случај Маркале“'' и ''„Пијаца Маркале“''.
 
Масакри су се одиграли на пијаци [[Градска тржница Маркале|Маркале]], која се налази у центру [[Сарајево|Сарајева]]. Први масакр се десио [[5. фебруар]]а [[1994]]. када је убијено 68 људи, а рањено 144. Други напад се десио [[28. август]]а [[1995]]. када је убијено 37 људи, а рањено 90. Потоњи напад је био повод за [[нАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушне ударе]] [[НАТО]]-а на [[Република Српска|Републику Српску]] који ће на крају довести до [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] и краја Рата у Босни и Херцеговини. Према судским пресудама Хашког трибунала за оба случаја је одговорна [[Војска Републике Српске]], док према извештају независне комисије из 1995. године, не постоје јасни докази за то ко је одговоран код првог напада на пијацу Маркале, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан .<ref>{{cite web|author=Зорана Шуваковић |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zasticene-zone-bile-su-baze-za-odmor-bosanskih-vojnika.sr.html |title=Заштићене зоне биле су базе за одмор босанских војника : Свет : ПОЛИТИКА |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref>. Постоје и сведочења која потврђују да је то плански учинила [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армија БиХ]] по наређењу [[Муслимани (народ)|муслиманског]] вође [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] <ref>[http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Svjedok-Armija-BiH-gadjala-Markale-po-naredjenju-Izetbegovica-231570.html Svjedok: Armija BiH gađala Markale po naređenju Izetbegovića - BiH - Nezavisne novine<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Због тога многи сматрају да су [[армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке снаге]] исценирале, односно саме извршиле оба напада на сарајевске цивиле како би изазвале [[НАТО бомбардовање Републике Српске]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:450030-Tvrdnje-iz-Norveske-Bosanska-vojska-bombardovala-Merkale Босанска војска бомбардовала Маркале („Вечерње новости“, 20. август 2013)]</ref>
 
Некадашњи специјални изасланик УН [[Јасуши Акаши]] изјавио је 2011. године да је још увек нејасно ко је починио на пијачи Маркале 1994. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/977276/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B8:+%D0%88%D0%BE%D1%88+%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE+%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BE+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html |title=РТС: Акаши: Још нејасно ко је гађао Маркале, 22. окт 2011 |language={{ci icon}} |publisher=Rts.rs |date = 22. 10. 2011. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Јасуши Акаши је у вези са догађајима на Маркалама 1995. године основао Одбор Уједињених народа од пет стручњака из пет различитих земаља, који је на основу података утврдио да је граната могла бити испаљена са локације под контролом Армије РБиХ или Војске Републике Српске.<ref name="Акаши: Маркале-нејасан случај">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=48347 |title=Акаши: Маркале-нејасан случај |author= |authorlink= |coauthors= |date=22. 10. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 10. 2011. }}</ref> Тако да је према истраживањима УН случај остао неразјашњен.<ref name="Акаши: Маркале-нејасан случај"/>