Катињски масакр — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 89.164.52.36 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot |
м правопис |
||
Ред 1:
{{Координате|54_46_24_N_31_47_20_E_type:landmark_region:RU|54° 46′ 24" СГ Ш, 31° 47′ 20" ИГД}}
[[Датотека:Trzy krzyze.jpg|мини|250п|Споменик у Катињу]]
'''Катињски масакр''' или '''масакр у Катињској шуми''' ({{јез-пл|zbrodnia katyńska}}) је масовно погубљење пољских грађана које је наредила [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] власт [[5. март]]а [[1940]]. године<ref name="Fischer">[https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html -{Benjamin B. Fischer.The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field}-]{{dead link|date=December 2013}} Званичан веб сајт ЦИА</ref>. Процене о броју убијених особа се крећу од 1.803 (према руској влади{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.-->) до 21.768 (према пољској влади<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"> Одлука о отпочињању истраге о Катињском масакру, Малгожата Кижњар-Плота, Државна комисија за гоњење злочина против Пољског народа, [[Варшава]] [[30. новембар]] [[2004]]. године, [http://web.archive.org/web/20050527124420/http://www.ipn.gov.pl/eng/eng_news_high_katyn_decision.html (Интернет архива)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>). Пољски ратни заробљеници и затвореници су убијани у [[катињ]]ској шуми, [[Твер]]у ({{јез-ру|Тверь}}), [[харков]]ским затворима и другим местима.<ref>Подаци из Шелпиновог писма Хрушчову и совјетски подаци од 3. децембра 1941.</ref>
Прво се назив „Катињски масакр“ односио само на масакр у Катињској шуми, близу села Катињ и Гнездово (на 19 -{km}- западно од Смоленска, Русија), извршен над пољским официрима који су се налазиули у логору ратних заробљеника у Козелску. Међутим данас се односи на серију погубљења пољских ратних заробљеника из логора ратних заробљеника у Старобелску и Осташкову<ref>{{Cite book|last=Zawodny|first=Janusz Kazimierz|title=Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre|url=http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543|date = 1. 1. 1962.|publisher=University of Notre Dame Press|isbn=978-0-268-00850-5}}</ref>, као и на погубљења политичких затвореника у Западној Белорусији и Западној Украјини{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.--> који су стрељани у Катињској шуми по Стаљиновом наређењу, затим у штабу НКВД-а у Смоленску у тзв. смоленској кланици<ref name="Fischer"/>, и у затворима Калинина (Твер), Харкову, Москви и другим руским градовима<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>.
Ред 131:
== Савремене контроверзе ==
Иако се од [[1990]]. године признаје да је СССР био крив за масакр и даље постоје мишљења појединаца да су за масакр криви Немци. Познати по таквим ставовима су између осталог публициста Јуриј Мухин ({{јез-рус|Юрий Игнатьевич Мухин}})<ref name="Prudnicki">[http://www.prudnicki.iap.pl/?id=wiadomosci&nrwiad=148940 -{www.prudnicki.iap.pl}- - чланак о масакру], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> као и гувернатор Аман Тиулејев ({{јез-рус|Аман-Гельды Молдагазыевич Тулеев}}) који такође оптужује Пољску за масакр руских заробљеника 1920. године<ref name="Prudnicki"/>. Совјетски покушаји да се овај догађај прикаже на другачији начин су проузроковали да неки историчари сматрају да је масакр извршен у сарадњи Совјетског Савеза и [[Гестапо]]а или да је идеја за спровођење масакра била позната Немачкој још пре самог злочина<ref name="Prudnicki"/>. Основу за овакву сарадњу они виде у договору Совјетског Савеза и Пољске од 28. септембра 1939. године који је имао за циљ сарадњу у сламању сваког отпора против окупације.<ref>[http://www.yale.edu/lawweb/avalon/nazsov/sesupp1.htm Текст тајног додатног договора од 28. септембра 1939. године (на енглеском)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. По овом договору требало је да Гестапо и НКВД одрже неколико конференција о методима убијања и депортације у [[Закопане|Закопаним]] и Кракову. Професор Џорџ Вотсон (''-{George Watson}-'') са универзитета у [[Кембриџ]]у сматра <ref>Watson G., Rehearsal for the Holocaust? Commentary, 1981, pp. 60</ref>, сматра да је о судбини логораша у Катињу одлучено на једној таквој конференцији у Кракову, а то мишљење је цитирао и Л. Р. Котни<!--ТРЕБА ПРОВЕРИТИ ТРАНСКРИПЦИЈУ--> (''-{L. R. Coatney}-'')<ref>[http://www.ibiblio.org/pub/academic/history/marshall/military/wwii/special.studies/katyn.massacre/katynlrc.txt -{Coatney L. R., The Katyn Massacre}-, 1993.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Овакво мишљење имају још неке особе које испитују масакр као нпр. А. Паул<ref>Paul A., ''-{Katyń. Stalinowska masakra i tryumf prawdy}-'', -{Świat Książki}-, [[Варшава]] 2006., ISBN 83-274-0240-7</ref>
== Догађаји у току ==
Ред 141:
Дана [[11. март]]а 2005. године Војно тужилаштво Руске федерације је званично изјавило да „нема основа да се катињски масакр сматра [[масакр]]ом“; мишљење о овоме је незванично речено већ пола године пре. Тада је изјављено између осталог да је заробљавање пољских официра, начин на који су заробљеници држани и понашање према њима одговарало нормама које су владале у то време. Такође је речено да је њихово убиство у сваком случају прекршај, али да он није био усмерен против народа.
Пошто је ова изјава говорила само шта овај догађај није удружење Мемориал (-{Memoriał}-) је поставило питање тужилаштви и добило одговор да је Катињски масакр представљао ''злоупотребу положаја особа које су водиле Црвену армију''.<ref>[http://wiadomosci.polska.pl/specdlapolski/article,Zostaly_po_nich_tylko_guziki,id,294074.htm Чланак на -{wiadomosci.polska.pl}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Крајем марта [[2006]]. године Институт народног сећања је објавио да се део Смоленске архиве НКВД-а можда налази у САД. По њиховим сазнањима она је одузета Немцима после завршетка Другог светског рата, а Немци су је пре тога одузели у нападу Трећег рајха на СССР.
| |||