Катињски масакр — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 89.164.52.36 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
м правопис
Ред 1:
{{Координате|54_46_24_N_31_47_20_E_type:landmark_region:RU|54° 46′ 24" СГ Ш, 31° 47′ 20" ИГД}}
[[Датотека:Trzy krzyze.jpg|мини|250п|Споменик у Катињу]]
'''Катињски масакр''' или '''масакр у Катињској шуми''' ({{јез-пл|zbrodnia katyńska}}) је масовно погубљење пољских грађана које је наредила [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] власт [[5. март]]а [[1940]]. године<ref name="Fischer">[https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html -{Benjamin B. Fischer.The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field}-]{{dead link|date=December 2013}} Званичан веб сајт ЦИА</ref>. Процене о броју убијених особа се крећу од 1.803 (према руској влади{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.-->) до 21.768 (према пољској влади<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"> Одлука о отпочињању истраге о Катињском масакру, Малгожата Кижњар-Плота, Државна комисија за гоњење злочина против Пољског народа, [[Варшава]] [[30. новембар]] [[2004]]. године, [http://web.archive.org/web/20050527124420/http://www.ipn.gov.pl/eng/eng_news_high_katyn_decision.html (Интернет архива)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>). Пољски ратни заробљеници и затвореници су убијани у [[катињ]]ској шуми, [[Твер]]у ({{јез-ру|Тверь}}), [[харков]]ским затворима и другим местима.<ref>Подаци из Шелпиновог писма Хрушчову и совјетски подаци од 3. децембра 1941.</ref>. Око 8.000 убијених били су [[официр]]и заробљени [[1939]]. године током [[Совјетски напад на Пољску (1939)|совјетског напада на Пољску]], док су остали били пољски грађани — земљопоседници, жандари, власници фабрика и државни званичници — оптужени за шпијунажу и саботирање.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>. Пољски војни систем је налагао да свако ко је поседовао универзитетску диплому буде резервни официр тако да су Совјети на овај начин побили велики број пољских интелектуалаца.
 
Прво се назив „Катињски масакр“ односио само на масакр у Катињској шуми, близу села Катињ и Гнездово (на 19 -{km}- западно од Смоленска, Русија), извршен над пољским официрима који су се налазиули у логору ратних заробљеника у Козелску. Међутим данас се односи на серију погубљења пољских ратних заробљеника из логора ратних заробљеника у Старобелску и Осташкову<ref>{{Cite book|last=Zawodny|first=Janusz Kazimierz|title=Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre|url=http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543|date = 1. 1. 1962.|publisher=University of Notre Dame Press|isbn=978-0-268-00850-5}}</ref>, као и на погубљења политичких затвореника у Западној Белорусији и Западној Украјини{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.--> који су стрељани у Катињској шуми по Стаљиновом наређењу, затим у штабу НКВД-а у Смоленску у тзв. смоленској кланици<ref name="Fischer"/>, и у затворима Калинина (Твер), Харкову, Москви и другим руским градовима<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>.
Ред 131:
 
== Савремене контроверзе ==
Иако се од [[1990]]. године признаје да је СССР био крив за масакр и даље постоје мишљења појединаца да су за масакр криви Немци. Познати по таквим ставовима су између осталог публициста Јуриј Мухин ({{јез-рус|Юрий Игнатьевич Мухин}})<ref name="Prudnicki">[http://www.prudnicki.iap.pl/?id=wiadomosci&nrwiad=148940 -{www.prudnicki.iap.pl}- - чланак о масакру], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> као и гувернатор Аман Тиулејев ({{јез-рус|Аман-Гельды Молдагазыевич Тулеев}}) који такође оптужује Пољску за масакр руских заробљеника 1920. године<ref name="Prudnicki"/>. Совјетски покушаји да се овај догађај прикаже на другачији начин су проузроковали да неки историчари сматрају да је масакр извршен у сарадњи Совјетског Савеза и [[Гестапо]]а или да је идеја за спровођење масакра била позната Немачкој још пре самог злочина<ref name="Prudnicki"/>. Основу за овакву сарадњу они виде у договору Совјетског Савеза и Пољске од 28. септембра 1939. године који је имао за циљ сарадњу у сламању сваког отпора против окупације.<ref>[http://www.yale.edu/lawweb/avalon/nazsov/sesupp1.htm Текст тајног додатног договора од 28. септембра 1939. године (на енглеском)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. По овом договору требало је да Гестапо и НКВД одрже неколико конференција о методима убијања и депортације у [[Закопане|Закопаним]] и Кракову. Професор Џорџ Вотсон (''-{George Watson}-'') са универзитета у [[Кембриџ]]у сматра <ref>Watson G., Rehearsal for the Holocaust? Commentary, 1981, pp. 60</ref>, сматра да је о судбини логораша у Катињу одлучено на једној таквој конференцији у Кракову, а то мишљење је цитирао и Л. Р. Котни<!--ТРЕБА ПРОВЕРИТИ ТРАНСКРИПЦИЈУ--> (''-{L. R. Coatney}-'')<ref>[http://www.ibiblio.org/pub/academic/history/marshall/military/wwii/special.studies/katyn.massacre/katynlrc.txt -{Coatney L. R., The Katyn Massacre}-, 1993.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Овакво мишљење имају још неке особе које испитују масакр као нпр. А. Паул<ref>Paul A., ''-{Katyń. Stalinowska masakra i tryumf prawdy}-'', -{Świat Książki}-, [[Варшава]] 2006., ISBN 83-274-0240-7</ref>.
 
== Догађаји у току ==
Ред 141:
Дана [[11. март]]а 2005. године Војно тужилаштво Руске федерације је званично изјавило да „нема основа да се катињски масакр сматра [[масакр]]ом“; мишљење о овоме је незванично речено већ пола године пре. Тада је изјављено између осталог да је заробљавање пољских официра, начин на који су заробљеници држани и понашање према њима одговарало нормама које су владале у то време. Такође је речено да је њихово убиство у сваком случају прекршај, али да он није био усмерен против народа.
 
Пошто је ова изјава говорила само шта овај догађај није удружење Мемориал (-{Memoriał}-) је поставило питање тужилаштви и добило одговор да је Катињски масакр представљао ''злоупотребу положаја особа које су водиле Црвену армију''.<ref>[http://wiadomosci.polska.pl/specdlapolski/article,Zostaly_po_nich_tylko_guziki,id,294074.htm Чланак на -{wiadomosci.polska.pl}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
 
Крајем марта [[2006]]. године Институт народног сећања је објавио да се део Смоленске архиве НКВД-а можда налази у САД. По њиховим сазнањима она је одузета Немцима после завршетка Другог светског рата, а Немци су је пре тога одузели у нападу Трећег рајха на СССР.