Taložne titracije — разлика између измена

нема резимеа измене
м (додана категорија Титрација помоћу справице HotCat)
{{ПФ112015}}
'''Taložne titracije''' se ubrajaju u [[volumetrijske metode analize|volumetrijske metode]], kojakoje se zasnivaju na stvaranju teško rastvornih [[talog|taloga]], u toku [[titracija|titracije]].Ubrajaju se u najstarije volumetrijske metode.Iako postoji veliki broj reakcija pri kojima dolazi do nastanka taloga, broj primenjenih taložnih reakcija u ovoj metodi relativno je ograničen.<ref>Prof. dr Miloš B. Rajković (2007),Uvod u analitičku hemiju klasične osnove,Beograd;str.310 ISBN:978-86-901709-7-5</ref>Taložne titracije su ubrajaju u najstarije volumetrijske metode. Prvu taložnu titraciju uradio je [[Žozef Luj Ge-Lisak|Gej-Lisak]] 1832. godine, kako bi odredio količinu srebra prisutnog u novcu.
 
== Uslovi taložne titracije ==
== Uslovi koje mora zadovoljiti reakcija kako bi bila korišćena ==
Da bi neka hemijska rekacija mogla da se primeni u taložnim metodama volumetrijske analize, potrbno je da ispuni sledeće uslove:
*reakcija treba da je brza(reakcije taloženja obično zahtevaju duže vreme), bez sporednih reakcija;
*mora da postoji pogodan indikator za određivanje završne tačke titracije.<ref>dr Rajković B. Miloš, mr Ivana Sredović(2009), Praktikum iz analitičke hemije,Beograd;str.135 ISBN: 978-86-7834-079-6</ref>
 
== Indikatori ==
Kod taložnih volumetrijskih metoda mogu se primeniti četiri vrste indikatora:
*Indikatori koji stvaraju obojeni talog([[kalijum-hromat]]);
*Indikatori koji stvaraju obojeni kompleks(gvožđe(III)-amonijum-sulfat);
*Adsorpcioni indikatori;
*Redoks-indikatori;
== Primena taložnih titracija ==
Taložne titracije se koriste za određivanje halogenid-jona, karbonata, hromata, cijanida, fosfata i drugih, pri čemu se kao [[standardni rastvor]] uglavnom koristi rastvor srebro-nitrata. Sa drugim taložnim reagensima i uz upotrebu adsorpcionih indikatora mogu se određivati joni nekih metala kao što su cink, kobalt, nikl, srebro i indijum.
Ne mogu se upotrebiti one taložne reakcije taloženja pri kojima se stvaraju amorfni, voluminozni talozi. Takvi talozi imaju veliku moć [[adsorpcija|adsorpcije]]. Zbog adsorpcije jona koji se upravo određuje, taloženje ne može biti kvantitativno. Zahtev da nastali talog mora imati tačan stehiometrijski sastav predstavlja najveće ograničenje široj primeni taložnih reakcija u volumetriji. Naime, mnogi talozi nemaju tačan stehiometrijski sastav, a znatne smetnje može da predstavlja i koprecipitacija titrovane supstance ili reagensa na talogu. Pored toga, i i vizuelno određivanje završne tačke titracije može biti otežano, naročito ako je on obojen. Iz ovih razloga metode zasnovane na taloženju u poređenju sa ostalim metodama volumetrije imaju ograničenu primenu.
Naime, mnogi talozi nemaju tačan stehiometrijski sastav, a znatne smetnje može da predstavlja i koprecipitacija titrovane supstance ili reagensa na talogu. Pored toga, i vizuelno određivanje završne tačke titracije može biti otežano, naročito ako je on obojen. Iz ovih razloga metode zasnovane na taloženju u poređenju sa ostalim metodama volumetrije imaju ograničenu primenu.
 
= Metode taložne titracije =
Taložne metode volumetrijske analize se mogu podeliti na dva načina:
*Prvi, naNa osnovu '''primene titracionog sredstva''':
#[[Argentometrija]](titrant AgNO<sub>3</sub>);
#Merkurometrija (titrant Hg(I));
#Merkurimetrija (titrant Hg(II));
*Drugi, naNa osnovi '''načina odredjivanja završne tačke titracije''':
#'''Metode bez upotrebe indikatora'''
#*Gej-Lisakova (''J.L.Gay Lussac'') metoda, tzv. metoda bistre tačke;
#*Metoda po Libigu (''Liebeg'') ;
#'''Metode sa upotrebom indikatora'''
#*Morova(''K.F.Mohr'') metoda.Metoda građenja drugog taloga-[[volumetrijske metode analize|direktna titracija]];
#*[[Argentometrija|Folhardova (''Volhard'')]] metoda.Metoda indirektne titracije;
#*Fajansova (''K.Fajans'') metoda.Metoda direktne titracije;
Redje se koriste i :
#Titracija uz indikaciju dodirnom reakcijom
 
== Argentometrija ==
Argentometrijskim metodama se nazivaju one volumetrijske metode određivanja gde se titracija izvodi standardnim rastvorom srebro-nitrata kao titrantom, a kao titrand koriste se halogenidi, najčešće hloridi. Argentometrija je zasnovana na osnovnoj reakciji taloženja halogenida sa Ag<sup>+</sup>-jonom:
 
X<sup>-</sup> + Ag<sup>+</sup>↔AgX<sub>(s)</sub>
== Gej-Lisakova metoda ==
 
Ova metoda se ubraja među najvažnije taložne metode kod kojih se titriše bez upotrebe [[pH indikator|indikatora]]. Koriste se za odredjivanje Ag+-jona titracijom rastvora NaCl:
Ag<sup>+</sup>+Cl<sup>-</sup> →AgCl<sub>(s)</sub>
X<sup>-</sup> + Ag<sup>+</sup>↔AgX<sub>(s)</sub> (bledo-žut talog) - reakcija titracije
 
U završnoj tački titracije, kada su svi X<sup>-</sup> joni staloženi u nerastvorni AgX, višak Ag<sup>+</sup>-jona reaguje sa CrO<sub>4</sub><sup>2-</sup>-jonima iz K<sub>2</sub>CrO<sub>4</sub> pri čemu nastaje teškotalog Ag<sub>2</sub>CrO<sub>4</sub>, cigla crvene boje čime je indiciran kraj titracije:
 
CrO<sub>4</sub><sup>2-</sup> + 2Ag<sup>+</sup> → Ag<sub>2</sub>CrO<sub>4</sub><sub>(s)</sub> - reakcija završne tačke titracije
 
Ag<sup>+</sup>+SCN<sub>-</sub> ↔ AgSCN<sub>(s)</sub> - reakcija titracije
uz Fe<sup>3+</sup>-jon(gvožđe(III)-amonijum-sulfat, FeNH<sub>4</sub>(SO<sub>4</sub>)<sub>2</sub>)) kao indikatorom, koji sa viškom SCN<sup>-</sup>-jonom daje kompleks intenzivno crvene boje:
 
Fe<sup>3+</sup> + SCN<sup>-</sup> ↔ [FeSCN<sup>2+</sup>]
Titracija se mora izvoditi u kiseloj sredini,kako bi se sprečila [[hidroliza]] Fe<sup>3+</sup> indikatora. Kada se svi Ag<sup>+</sup>-joni istitrišu u obliku belog taloga AgSCN, prvi višak dodatog SCN<sup>-</sup> reaguje sa Fe<sup>3+</sup>-jonom i gradi rastvoran crveni kompleks gvožđe(III)-rodanid.
 
== Fajansova metoda ==
 
Fajansova metoda titracije se zasniva na primeni adsorpcionih indikatora.Indikatorska reakcija se odigrava na povrsini taloga, pa se promena boje indikatora dešava na površini taloga usled adsorpcije.Titracije uz adsorpcione indikatore su brze i tačne. Njihova primena je ograničena na relativno mali broj taložnih reakcija kod kojih se koloidni talog brzo gradi.
 
== Titracija uz indikaciju dodirnom reakcijom ==
 
Princip indikacije završne tačke titracije dodirnom reakcijom je u tome, da se nakon svakog dodatka titracionog sredstva uzme kap bistrog titrisanog rastvora iznad taloga i doda kap rastvora indikatora. Ako je sav titrisani sastojak staložen titracionim sredstvom, i ako je titraciono sredstvo u neznatnom višku, iznad taloga dodirom kapi rastvora sa kapi indikatora dolazi do karakteristične reakcije između titracionog sredstva i indikatora. Ta karakteristična reakcija indicira višak titracionog sredstva i time i time i završnu tačku titracije.
 
== Titracija uz redoks indikator==
44

измене