Опатија (град) — разлика између измена

Насеље је, након изградње опатије, почело да се шири око манастира и да се назива Опатија. Још 1840. године поред црквице налазило се око 35 кућа са око 300 становника. Иако природни услови нису били најповољнији за подизање сталног обалског насеља, железничка веза [[Беч|Беча]] са [[Трст|Трстом]] (1857) и [[Ријека (град)|Ријеком]] (1873) омогућила је главном граду Аустрије да добије приморско зимовалиште. С обзиром на климатске погодности Опатије и привлачност њене околине, многи представници аустријске аристократије заинтересовали су се за подизање [[Вила (грађевина)|вила]] у Опатији. Пре тога ријечки патрициј [[Скарпа]] подигао је вилу Анђолину (1844) у бујном природном парку медитеранске вегетације Опатије, који је привлачио многе излетнике. Скарпа је проредио густу шуму и засадио егзотична стабла [[Секвоја|секвоје]], [[Чемпрес|чемпреса]], [[магнолија]], [[пинија]], [[Кедар|кедрова]] итд. Иницијативом Управе јужне железнице Опатија је почела да се уређује као ''зимски Беч''. Управа је откупила вилу Анђолино, изградила велики хотел, па је Опатија постала морско климатско одмаралиште и лечилиште. Касније су подигнути и други хотели, па је насеље изграђивано као туристичко место. Око зграда и на трговима засађено је различито украсно биље.