Династија Источни Хан — разлика између измена

[[DatotekaДатотека:Guangwu.jpg|thumb|180px|лево|Портрет владара Гуанг-вуа (настао у време [[Династија Минг|династије Минг]])]]

За време грађанског рата, стари главни град Чанг'ан је био уништен, а породица Лију се преселила у главни град источно од Лоујанга (Ло-јанг), у којој је данашња провинција [[Сенан]]. Име Хан се опет употребљава, али кинески историчари радије користе израз за династију након Ванг Манга као Источни или Позни Хан. Први владар, [[Цар Гуанг-ву из династије Хан]] (Куанг-wу-ти, 5.пр.Кр.-57.год.) <ref>[[David R. Knechtges]], in ''The Cambridge History of Chinese Literature'', ed. [[Kang-i Sun Chang]] and [[Stephen Owen (academic)|Stephen Owen]] (Cambridge University Press, 2010): 116.</ref> During the widespread rebellion against Wang Mang, the state of [[Goguryeo]] was free to raid Han's [[Four Commanderies of Han|Korean commanderies]]; Han did not reaffirm its control over the region until AD 30.<ref>Yü (1986), 450.</ref> повратио је сва подручја царства, и попут његових предака наставио с Конфучијским учењем и реформом власти. Након његове смрти, све чешће су владари били млади и уместо њих царством су управљали министри, а у међувремену сељачки устанци су бивали све чешћи. Наоружан Даоистички култ, или [[Хуангјин]] (жути турбани) подстицали су немире по целом царству. Иако је династија наставила своје име, збрка у борби за превласт негирала је сваку власт династије Хан. Напокон, 220.године, задњи цар Хан, Xианди (Хсиен-ти), који је постављен на пријесто у доба од осам година, формално је абдицирао заслугом Цао Пи (Тс'ао П'и), који је био син његова главног министра. Цао Пи се прогласио првим царем нове [[Династија Веј|династије Веј]]. Тај датум обележава почетак тзв. Доба Раздора, које је трајало од 220. до 589. године.

=== Списак владара династија Источни Хан ===

{{Reflistreflist}}