Геологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м правопис |
||
Ред 28:
У [[Кина|Кини]] је направљено доста инструмената и справа за геолошка испитивања. Стари Кинези су први конструисали гарнитуру за [[бушотина|бушење]] [[бунар]]а и први [[сеизмоскоп]]. У Кини је конструисан и први [[компас]].
Кинески научник [[Шен Ко]] ([[1031]]. – [[1095]]) поставио је хипотезу о настанку копнених формација: он је запазио фосилне остатке [[шкољке|шкољки]] у геолошком стратуму у [[планина]]ма стотинама километара далеко од [[океан]]а, на основу чега је претпоставио да је [[копно]] настало ерозијом планина и таложењем [[прашина|прашине]] .<ref>Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth. Taipei: Caves Books, Ltd., 603–604</ref>
У [[Средњи вијек|средњем веку]] су остаци изумрлих организама најчешће сматрани „игром природе“ или доказима „општег потопа“. Но, већ је [[Леонардо да Винчи]] (1452—1519) упозорио да се једним „потопом“ не може објаснити распрострањеност фосилних остатака морских организама на копну. Осим тога, он је био свестан дугог трајања геолошке прошлости, а описао је и први '''геохемијски циклус''' (вода испире [[со]] из [[тло|тла]] и односи је у море које се тако заслањује, а због издизања морског дна стварају се [[лагуна|лагуне]] где се вода испарује и таложи нови [[Слој (геологија)|слој]], који опет може бити потопљен...). Леонардо да Винчи је схватио и однос [[ерозија|ерозије]] тла и издизања копна (ерозија нарушава равнотежу у [[литосфера|литосфери]], а она се поновно успоставља издизањем).
Ред 36:
[[Орас-Бенедикт од Сосира|Сосур]], ([[18. век]]) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања [[литосфера|литосфере]] и продора старијих стена кроз млађе. Баумонт ([[19. век]]) први спознаје улогу [[расед]]а у постанку долине [[Рајна|Рајне]], а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.
[[Жорж Кивје]] (1769—1832), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања фосилних остатака организама. [[Вилијам Смит]] ([[1769]]. – [[1839]]) примењује фосилне остатке за одређивање релативне старости стена [[Земљина кора|Земљине коре]] .<ref>Simon Winchester ; (2002). The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology. New York, NY: Perennial. ISBN 0-06-093180-9.</ref>
Појам [[геосинклинала|геосинклинале]] као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добија на значењу [[1900]]. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а [[1908]]. године предложио [[Френк Берсли Тејлор]] (1860—1938). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до [[1960]]-их, када ју је делом истиснула концепција [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].
| |||