Бели Срби — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 7:
'''Бели Срби''' (некрштени), су преци [[Срби|Срба]] који су се у [[7. век|VII веку]] доселили на [[Балканско полуострво]].
 
У 32. поглављу ''[[De administrando imperio|Списа о народима]]'', византијски цар [[Константин VII Порфирогенит]] наглашава да Срби воде порекло од некрштених Срба, који се називају и '''Бели''', и да су од давнине били насељени с оне стране [[Турска|Турске]]“ (данас позната као [[Мађарска]]), у„у суседству [[Франачка|Франачке]].
 
[[Датотека:Heraclius tremissis 681357.jpg|мини|Ираклије, на аверсу златника искованог у Константинопољу 610-613. године.]]
 
Научници углавном смештају „Белу Србију“, прапостојбину Срба у простор данашње реке [[Лаба|Лабе]]. За владавине [[византијско царство|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]] (610-641) два брата су наследилабили наследици ранијег владара Белих Срба. Један од њих је „половину народа“ повео на далек пут, у земљу цара ПомејаРомеја, где га је Ираклије примио и дозволио да се Срби населе у [[Солун|солунском]] подручју. Област је добила име Сервија, али се досељеници у њој нису дуго задржали. После извесног времена одлучили су да се врате у своје земље. Међутим, убрзо су се покајали и прешавши [[Дунав]], поново су се обрели на [[Византијско царство|византијској]] територији. Овог пута им је цар Ираклије доделио простране запустеле крајеве између [[Сава|Саве]] и планинског масива [[Динара|Динаре]]. Населили су се у непосредном суседству области насељене [[Бели Хрвати|Белим Хрватима]] који су се у VII веку доселили на [[Балканско полуострво]]. Ова прича о [[сеоба|сеоби]] Срба има обележје легенде, али се сматра да је у својој основи тачна.
 
У 31. поглављу Списа о народима, византијски цар Константин наглашава да Хрвати воде порекло од некрштених Хрвата које се зову и Бели. Они су били настањени с оне стране [[Турска|Турске]], у близини Франачке и граничили су се с некрштеним Србима. Научници су углавном склони да верују да се „Бела Хрватска“, прапостојбина Хрвата, налазила у области око града [[Краков]]а. Цар-писац у наставку бележи да су Бели Хрвати као пребеглице стигли код византијског цара Ираклија и да су уз његову сагласност најпре потиснули [[Евроазијски Авари|Аваре]], а онда се населили на њиховој територији. Тада је Хрватима владао отац кнеза Порге. Међутим у 30. поглављу ''Списа о народима'', Константин Порфирогенит доноси унеколико другачију причу о досељавању Хрвата, која садржи елементе народне традиције. Од Белих Хрвата се наводно одвојио један род -- петоро браће и две сестре (Клукас, Ловелос, Косениц, Мухло, Хрват, Туга и Буга) -- дошао у [[Далмација|Далмацију]], поразио Аваре и овладао њиховом земљом. Притом се не помиње било каква улога цара Ираклија. Модерни историчари дају предност другој верзији.
 
== Извори ==