Википедија:Транскрипција са словенских језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
Имена из ћириличких језика могу се у општем правопису писати само прилагођено, а не и изворно, што је случај са именима из латиничких језика. Постоје, додуше, и неке латиничке транслитерације, у којима писање остаје блиско изворном, али су оне употребљиве само у посебним приликама (нпр. у библиотекарству). Словенске ћирилице изложене су у датој табели, на којој се види општи део азбуке, али и специфичности појединих националних ћирилица. У општу ћирилицу укључено је и слово ''-{и}-'', мада се оно у том облику не налази у белоруској азбуци.
Из приложене табеле примећује се да општу ћирилицу чине следећа слова: -{а, б, в, г, д, е, ж, з, и, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ф, х, ц, ч, ш}-. [[Српски језик|Српску]] чине: -{ђ, ћ, ј, љ, њ, џ}-. [[Македонски језик|Македонску]]: -{ѓ, ќ, ј, љ, њ, џ, ѕ}-. [[Бугарски језик|Бугарску]]: -{й, щ, ь, ъ, ю, я}-. [[Руски језик|Руску]]: -{ё, й, щ, ъ, ы, ь, э, ю, я}-. [[Белоруски језик|Белоруску]]: -{ё, і, й, ў, ы, ь, э, ю, я}-. [[Украјински језик|Украјинску]]: -{ґ, є, і, ї, й, щ, ю, я, ь}-. [[Западнорусински језик|
== Опис система ==
| |||