Антипозитивизам — разлика између измена

 

Кроз рад Симела ([https://en.wikipedia.org/wiki/Georg_Simmel Simmel]), посебно социологије стекао је могући карактер ван позитивистичког прикупљања података или великих детерминистичких система структуарног закона. Релативно изолован из социолошке академије током свог живота  [https://en.wikipedia.org/wiki/Georg_Simmel Симел] ([[Simmel]]) је представио  идиосинкразијске анализе модерности који више подсећа на феноменологизам и

 

Антипозитивизам сматра да нема методолошког јединства наука: три су циља позитивизма, опис , контрола и предвиђање- су непотпуне, док  им недостаје разумевање. Наука има циљ да разуме узрочност да контрола може бити извршена. Ако је ово успело у социологији, то знање може бити у стању да контролише неуке и то их може водити до друштвене изградње.