Бајт-код — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
Назив бајткод потиче од сета инструкција који садржи [[Опкод|оперативни]] [[бајт]] у којем су постављени разноврсни параметри. Бајткод се у [[Програмски језик|програмском језику]] може користити да би се упростила [[Интерпретатор (рачунарство)|интерпретација]], или да би се смањила зависност хардвера или [[Оперативни систем|оперативног система]] омогућавајући истом коду да може да се покрене на различитим платформама. Бајткод често може или да обавља улогу [[Виртуелна машина|виртуалне машине]] (интерпретатора) или да се убаци у [[машински код]] ради бољих перформанси.
 
Пошто се инструкције бајткода технолошки обрађују кроз софтвер, могу бити комплексни, и поред тога свакако захтевају традиционалне инструкције хардвера; виртуалне [[Стек машина|стек машине]] су врло честе, мада су изграђене и виртуалне машине [[Машина регистар|регистрацију података]].<ref>[http://www.jucs.org/jucs_11_7/the_implementation_of_lua/jucs_11_7_1159_1176_defigueiredo.html The Implementation of Lua 5.0] involves a register-based virtual machine.</ref><ref>{{Шаблон:Cite web|title = Dalvik VM|url = http://source.android.com/tech/dalvik/dalvik-bytecode.html}} is register based</ref> Слично као и код [[Објекат (фајл)|објектних датотека]], одређени делови кода се смештају у различите фајлове, али се заједно активирају приликом извршавања операција.
 
== Извршавање ==
Бајткод програм може да се изврши рашчлањивањем записа и ''директним'' извршење инструкција, једну по једну. Оваква врста ''бајткод интерпретатора'' је веома преносива. Неки системи, звани динамички преводиоци, или "[[Just-in-time компилација|just-in-time]]"(ЈИТ) преводиоци , преводе бајткод у машински језик кад год је то потребно у [[Рантајм|рантајму]]: ово помаже виртуалној машини да побољша хардвер, а да се при томе преносивост бајткода не губи. На пример, [[Јава (програмски језик)|Јава]] и [[Smalltalk|Смалталк]] код је форматиран као бајткод, па га (ЈИТ) преводилац може превести у машински код пре активирања. Ово ствара благи застој пре покретања програма,али значајно повећава брзину рада када се упореди са директном интерпретацијом изворног кода.
 
Због овог побољшања перформанси, данас многи програмски језици покрећу своје програме у две етапе, прво преводе изворни код у бајткод и после убацују бајткод у виртуалну машину. Овде су виртуелне машине базиране на бајткоду, то су [[Јава (програмски језик)|Јава]], [[Пајтон (програмски језик)|Пајтон]], [[PHP|ПХП]],<ref>Although [[PHP]] opcodes are generated each time the program is launched, and are always interpreted and not Just-In-Time compiled</ref> [[Tcl|Тцл]] и [[Форт (програмски језик)|Форт]] (мада је [[Форт (програмски језик)|Фортова]] виртуелна машина мало другачија, па се и бајткодови преводе на својствен начин). Програмски језици као што су [[Перл (програмски језик)|Перл]] и [[Руби (програмски језик)|Рубy 1.8]] користе [[апстрактно синтаксно стабло]] како би расчланили изворни код.
 
Недавно су аутори [[V8 (JavaScript машина)|В8]] <ref>{{Шаблон:Cite web|title = Dynamic Machine Code Generation|url = https://developers.google.com/v8/design#mach_code|publisher = Google}}</ref> и [[Дарт (програмски језик)|Дарта]] <ref>{{Шаблон:Cite web|last = Loitsch|first = Florian|title = Why Not a Bytecode VM?|url = http://www.dartlang.org/articles/why-not-bytecode/|publisher = Google}}</ref> закључили да је бајткод неопходан ако желимо брзу и ефикасну ВМ имплементацију. Имплементација оба горе поменута језика користе директно ЈИТ превођење изворног кода у машински код без кориштења бајткода.<ref>{{Шаблон:Cite web|title = JavaScript myth: JavaScript needs a standard bytecode|url = http://www.2ality.com/2012/01/bytecode-myth.html}}</ref>
 
== Примери ==
* [[Actionscript|ActionScript]] се извршава у ActionScript виртуелној машини (АВМ), која је део Flash Playerа и AIR. ActionScript код се типично претвара у бајткод формат од стране [[Компилатор|преводиоца]]. Примери преводиоца укључују и онај који је направљен у  Adobe Flash Professional и онај који је направљен у Adobe Flash Builder и доступан у  the Adobe Flex SDK.
* [[Adobe Flash]] објекти
*  [[BANCStar (програмски језик|BANCStar]], првобитно бајткод за прављење алата интерфејса али се већ користи као сопствени језик.<br />
* [[Беркли филтер пакет]]<br />
* [[Библиотека инжењеринга бајткода]]
* [[Јава виртуелна машина|Преводиоци од Ц до Јавине виртуелне машине]] <br />
* [[CLISP]] имплементација [[Common Lisp]]-а коришћена је само за превођење бајтокда већ много година; међутим, сада такође подржава превођење на матерњи код уз помоћ [[ГНУ муња|ГНУ муње]].<br />
* [[CMUCL]] и [[Scieneer Common Lisp]] имплементације [[Common Lisp]]-а могу преводити и на бајткод и на матерњи код; бајткод је много компактнији<br />
* [[Common средњи Језик|Common средњи језик]] извршен је од стране [[CLR|рантајма Common језика]]. Користе га [[.NET Framework|Microsoft .NET]] језици као што је [[C Sharp|C#]].<br />
* Далвик бајткод, дизајниран за [[Андроид (оперативни систем)|Андроид]] платформу, извршава се од стране [[Далвик (софтвер)|Далвик виртуалне машине.]]<br />
* Дис бајткод, дизајниран од стране [[Инферно (оперативни систем)|Инферна (оперативног система)]], врши се од стране [[Дис виртуелна машина|Дис виртуелне машине]].<br />
* [[АјфелСтудио]] за [[Ајфел (програмски језик)|Ајфел програмски језик]]<br />
* [[Амстердам комплет преводилаца|ЕМ]] - виртуелна машина Амстердам комплет преводилаца користи се као средњи компиловани језик и као и као модеран бајткод језик<br />
* [[Емацс]] је текст едитор који се са већином својих функционалности спроводи у [[Специфичан дијалект|специфичном дијалекту]] [[Lisp|Лиспа]]. Ове карактеристике су преведене у бајткоду. Ова архитектура омогућава корисницима да прилагоде едитор са високим нивоом језика, који је након превођења у бајткод омогућава интер- вал разумну перформансу.<br />
* [[Embeddable Common Lisp]] имплементација [[Common Lisp]]-а може се превести у бајткод или у С код.<br />
* Ericsson имплементација [[Erlang (програмски језик)| Erlang]]-а користи [[BEAM бајткод]]<br />
* [[Icon (програмски језик)|Icon]] и [[Unicon (програмски језик)|Unicon]]<ref>[http://unicon.sourceforge.net/book/ib.pdf The Implementation of Icon and Unicon a Compendium]</ref> програмски језици<br />
* [[Infocom]]<ref>[http://www.cs.arizona.edu/icon/ftp/doc/ib1up.pdf The Implementation of the Icon Programming Language]</ref> користи [[З-Машина|З-Машину]] да своје софтверске апликације учини преношљивијим.<br />
* [[Јава бајткод]], који се извршава од стране [[Јава виртуелна машина|Јава виртуелне машине]] 
** [[ASM]]<br />
** [[BCEL]]<br />
** [[Javassist]]<br />
** [[JMangler]]<br />
* [[ВМНР]], модуларни бајткод преводилац и виртуелна машина<br />
* [[Lua|Луа]] користи бајткод виртуелну машину засновану на регистру.<br />
* м код [[MATLAB]] програмског језика<ref>For the details refer to {{cite web | url = http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=6973644.PN.&OS=PN/6973644&RS=PN/6973644 | title=United States Patent 6,973,644}}</ref><br />
* [[OCaml]] програмски језик опционо преводи на компактну бајткод форму.<br />
* [[П-код машина|П-код]] [[УЦСД Паскала]] је имплементација програмског језика [[Паскал (програмски језик)|Паскал]]<br />
* [[Папагај виртуелна машина]]
* [[Pick BASIC]] такође се односи на Data BASIC или [[MultiValue BASIC]]<br />
* [[R (програмски језик)|Р окружење за статистичко рачунарство]] нуди бајткод преводиоца преко пакета преводиоца, сада стандардно са Р верзијом 2.13.0. Могуће је превести ову верзију Р тако да је базни и препоручени пакети имају предност од овога.<ref>For the details refer to {{cite web | url =http://cran.r-project.org/doc/manuals/R-admin.html#Byte_002dcompiler | title=R Installation and Administration}}</ref><br />
* [[Шема 48]] имплементација Шеме користи бајткод интерпретатор<br />
* Бајткодови многих имплементација [[Smalltalk|Смалталка]] програмског језика<br />
* [[Спин (програмски језик)|Спин]] преводилац уграђен у [[микроконтролер]] [[Паралакс пропелер|пропелера]] [[Паралакс]]<br />
* [[SWEET16]]<br />
* [[Tcl]]<br />
* [[Visual FoxPro]] преводи на бајткод<br />
* [[YARV]] и [[Rubinius]] за [[Руби (програмски језик)|Руби]].<br />
 
== Белешке ==
{{Reflist|1}}
 
[[Категорија:Софтвер за виртуелизацију]]
1.572.075

измена