Иломска — разлика између измена

'''Иломска''' је десна и највећа притока [[Угар|Угра]]. Извире на [[Влашић (планина)|Влашићу]], у рејону званом Преливоде – развођу са [[Врбања (ријека)|Врбањом]], Угром и [[Била (ријека)|Билом]] – на надморској висини од oko 1550 м. Дуга је oko 20&nbsp;kм. Протиче између обронака Жежничке греде(1477 м) и Јаворка (1499 м). Има изузетно кривудав ток око [[Лисина (планина)|Лисине]] (1494 м) и [[Руњавица|Rуњавице]] (1316 м), кроз четинарску шуму [[смрча|смрче]], [[јела|јеле]] и смрчево-букобих састојина. Вододијелница је (у радијусу од око 2–3&nbsp;kм) на превоју између Влашића (1933 м) i [[MeокрњеMеокрње|MeокрњаMеокрња]] (1425 м). Ту се раздвајају сливови Врбање, Угра и Лашве (југозапад), односно [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Усора (ријека)|Усоре]] (тј. [[Босна (ријека)|Босне]], на сјевероистоку.<ref>Vojnogeografski institut, Izd. (1962): Šiprage (List karte 1:25.000, Izohipse na 10 m). Vojnogeografski institut, Beograd.</ref>

У водотоку испод [[Петрово Поље (Кнежево)|Петрова Поља]] (од засеока Никодиновићи)<ref>{{cite web|url=http://distancebetween.info/petrovo_polje/vlasic |title=Distance between Petrovo Polje and Vlasic |publisher=Distancebetween.info |date= |accessdate=2015-11-23}}</ref> има неколико кривина под јако великим угловима, који су одређени конфигурацијом матичне стијене корита.<ref>Spahić M. et al. (2000).: Bosna i Hercegovina (1:250.000). Izdavačko preduzeće „Sejtarija“, Sarajevo.</ref><ref>Mučibabić B., Ur. (1998): Geografski atlas Bosne i Hercegovine. Geodetski zavod BiH, Sarajevo. . {{page|year=2000|isbnid=ISBN 9958-766-00-0|pages=}}</ref><ref name="maplandia.com">{{cite web|url=http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/federacija-bosne-i-hercegovine/vlasic/ |title=Vlasic Map &#124; Bosnia and Herzegovina Google Satellite Maps |publisher=Maplandia.com |date= |accessdate=2015-11-23}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.gosur.com/map/?satellite=1&gclid=CO2C9fCS670CFdShtAod72UA9g |title=Satellite United States of America |publisher=Gosur.com |date= |accessdate=2015-11-23}}</ref>

Најиздашнија притока је (био) Манатовац (врело – непосредно уз цâмо корито ријеке), MалаМала Иломска и Деветеро врела (десне), те Црна ријека (лијева). Чиста планинска вода Манатовца је искориштена за водоснабдијевање Петрова поља, [[ИмИмљана и [[Скендер Вакуф]]а, што знатно осиромашује водоток Иломске и нарушава околне екосистеме у ширем подручју.<ref>{{cite web|url=http://www.ekapija.com/website/bih/page/530443/Izgradnja-vodovoda-Ilomska-Manatovac-Kne%C5%BEevo-i-izgradnja-vodovoda-Kne%C5%BEevo-Mokri-Lug |title=Izgradnja vodovoda Ilomska-Manatovac-Kneževo i izgradnja vodovoda Kneževo-Mokri Lug ::: |publisher=ekapija |date=2015-09-23 |accessdate=2015-11-23}}</ref> Томе доприноси и вишедеценијска прекомјерна експлоатација околног шумског блага. Тој девастацији и немилосрдном изловљавању аутохтоне[[поточна пастрмка|поточне пастрмке]] доприносе и секундарне послједице шумских радова и активности све чешћих посјетилаца.<ref name="panoramio.com">{{cite web|url=http://www.panoramio.com/photo/11136410 |title=Photo of Nasuprot slapu |publisher=Panoramio |date=2008-06-12 |accessdate=2015-11-23}}</ref> На Равном Омару (испод Лисине и села Понорци), Иломска улази у уску бисораван – све до „Корићанског моста“, а затим у дубоки кањон па клисуру, испод [[Корићанске стијене|Корићанских стијена]] (лијево) i сêла Мáрiћи и Ђéнiћи, тј. Máрићâ и Имланских стијена (десно).