Папа Формоз — разлика између измена

Рођен је око 816. године у [[Античка Остија|Остији]] која је тада била део Папске државе<ref name="treccani2000">Jean-Marie Sansterre, [http://www.treccani.it/enciclopedia/formoso_%28Enciclopedia-dei-Papi%29/ Formoso in Enciclopedia dei Papi], Treccani, 2000. URL consultato il 2/1/2015.</ref>. Године 866. је у дипломатској мисији у [[Прво бугарско царство|Бугарској]], а 869. и 872. године у [[Западна Франачка|Француској]]<ref name="treccani2000"/>. Убедио је француског краља [[Карло Ћелави|Карла Ћелавог]] да буде крунисан од стране папе 875. године. Постао је кандидат за папу након смрти [[Хадријан II|Хадријана II]], али је поражен од стране папе [[Папа Јован VIII|Јована VIII]]. Пао је у његову немилост те је морао да напусти земљу након што је екскомунициран.<ref>C. Rendina, I Papi. pp. 291.</ref>. Јованов наследник [[Папа Марин I|Марин]] рехабилитовао је Формоза и вратио га на чело Портуса<ref>Mann, Horace Kinder; Hollnsteiner, Johannes (1906). [https://books.google.rs/books?id=qgkilOznqNAC&redir_esc=y The lives of the popes in the early Middle Ages], Volume 3. London: Keegan Paul, Trench, Trübner & Co., LTD.</ref>. Након Марина, [[Папа Хадријан III|Хадријана III]] (884-5) и [[Папа Стефан V|Стефана V]] (885—891), Формоз је изабран за папу 6. октобра 891. године<ref>a b Gaetano Moroni, [https://books.google.it/books?id=CszZ2-ijdVgC&printsec=frontcover&hl=it&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica], XXV, Venezia, Tipografia Emiliana. 1844. pp. 324.</ref>. Изабран је једногласно<ref>http://www.newadvent.org/cathen/06139b.htm</ref>.

Одмах по ступању на папску столицу, Формоз је интервенисао у Цариграду где је патријарх [[Фотије I|Фотије]] збачен, а на његово место је постављен [[Стефан I Цариградски|Стефан I]], син цара [[Василије I Македонац|Василија I]]. Умешао се и у спор између [[Одо Париски|Ода, грофа Париза]] и [[Карло III Безазлени|Карла Простог]] за француску круну. Подржао је Карла и наложио је Оду да абдицира у Карлову корист. Одо се није обазирао на папина наређења. Формоз је гајио дубоко неповерење према [[Гај III од Сполета|Гају III од Сполета]], светоримског цара, те је покушавао да пронађе подршку за борбу против њега.<ref>{{Cite book|last1=Mann|first1=Horace Kinder|last2=Hollnsteiner|first2=Johannes|title=The Lives of the Popes in the Early Middle Ages|url=http://books.google.com/books?id=qgkilOznqNAC|year=1906|volume=III|publisher=K. Paul, Trench, Trübner}}</ref>. Гај је, под притиском Формоза, приморан да свога сина [[Ламберт Сполето|Ламберта]] крунише за савладара априла 892. године. Наредне године је Формоз успео да убеди [[Арнулф Карантанијски|Арнулфа Карантинског]] да предузме напад на Рим како би Апенинско полуострво ослободио владавине [[Војводство Сполето|Сполета]].

Арнулф се одазвао папином позиву и 894. године окупирао је све земље северно од реке По. Гај је умро децембра исте године остављајући свога сина Ламберта као наследника.<ref>Tommaso Di Carpegna Falconieri, Guido di Spoleto in Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 61, Treccani, 2004. URL consultato il 2/1/2015.</ref>. На јесен следеће године, Арнулф је поново напао. У град је ушао фебруара 896. године. Крунисан је за цара од стране папе Формоза у [[Базилика Светог Петра|Базилици Светог Петра]]. Међутим, на путу се разболео те није могао наставити кампању. Вратио се у Немачку где је провео остатак живота.