Епископ темишварски Антоније — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м правопис
Ред 30:
По [[Димитрије Руварац|Димитрију Руварцу]], Антоније је био старешина манастира Ходоша од [[28. јуна]] до [[28. јула]] 1853. године, а по списку објављеном у монографији овога манастира, од априла до октобра 1853. године. Исте године је Антоније (Нако) прешао за настојатеља [[Манастир Месић|манастира Месића]]. Као архимандрит [[Манастир Бездин|манастира Бездина]], изабран је [[1864]]. године за [[Епископ темишварски|епископа темишварског]]. За време своје краткотрајне управе истакао се као строг епархијски [[архијереј]] и порадио на увођењу реда у својој пространој [[Епархија|епархији]].
 
Већ [[1869]]. године поднео је молбу Светом архијерејском синоду „да се ослободи од управљања епархијом због болести и да се стави у стање покоја“. Умировљен је [[1872]]. године и као такав се настанио у [[Лозана|Лозани]], у [[Швајцарска|Швајцарској]], где је и умро [[1900]]. године.<ref>С[ава], е[пископ] ш[умадијски], Епископ темишварски Антоније вратио се својој пастви, Каленић, 1-3, Крагујевац 1995, 28.</ref>.
 
Посмртни остаци пренети су [[1995]]. у [[Темишвар]] и сахрањени у [[Саборна црква у Темишвару|Световазнесенском храму у Темишвару]].