Историја Србије у Османском царству — разлика између измена

Делови територије данашње '''[[Србија|Србије]]'''(сем Војводине) су били у саставу '''[[Османско царство|Османског царства]]''' у периоду од [[15. век|XV]] до [[20. век|XX века]]. У састав Османског царства су најпре, почетком 15. века, укључени југоисточни делови данашње Србије (околина [[Ниш]]а), затим, средином 15. века (1459. године), цело подручје [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], и коначно, између 1521. и 1552. године и цело подручје данашње [[Војводина|Војводине]]. Од краја 17. века, у северним деловима данашње Србије (Бачка, западни Срем) османску ће власт заменити хабзбуршка, која ће се између 1718. и 1739. проширити и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, Банат, Мачву, Шумадију, Браничево, Тимочку Крајину). После 1739. године, граница османског и хабзбуршког домена се налази на Сави и Дунаву. Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након [[Први српски устанак|Првог]] (1804. године) и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] (1815. године), најпре у виду вазалне кнежевине, да би потпуну независност стекла 1878. године. Неки јужни и западни делови данашње Србије остаће под османском влашћу све до 1912. године. Период османске управе трајао је различито у деловима данашње Србије; најкраће су под турском влашћу били неки делови Војводине (око 150. година), а најдуже неки делови јужне Србије (око 5. векова).