Крвави Ускрс на Плитвицама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 17:
Током јесени 1990. почиње илегално наоружавање чланова ХДЗ и [[Хрватске одбрамбене снаге|ХОС]], преко Мађарске и Аустрије, а касније и прекоморских земаља у лукама: [[Ријека (град)|Ријека]] и [[Сплит]].<ref name="перо" />
==
Догађају на Плитвицама претходило је успостављање хрватске власти у полицијској станици у [[Пакрац]]у, када је одред хрватских специјалних јединица полиције изненадио и ухапсио српску полицијску посаду, која је претходно успоставила контролу над Пакрацом. У акцији није било жртава. Срби су решили да им се то не понови и то показали на [[Плитвичка језера|Плитвицама]].{{fact}}
По налогу владе Хрватске, односно тадашњег премијера Јосипа Манолића, МУП Хрватске шаље на Плитвичка језера око 400 полицајаца из кампа Ракитије код Загреба (под командом Јосипа Луцића) и АТЈ Лучко (под командом Младена Маркача), који су имали циљ да запоседну полицијску станицу у Кореници, јер је СУП Кореница отказао послушност Загребу и влади Хрватске. У СУП-у Кореница су се већ налазили припадници милиције САО Крајине, који су били решени да одбране полицијску станицу, самим тиме и заштите се од изненадних упада у своја села, да им се не би поновила судбина њихових предака као из времена НДХ. Исто тако милицајци су запосели и сам национални парк "Плитвице" 29. марта 1991. јер је тамошња управа била под надзором Загреба.
Хрватској је ипак успело да успостави своју полицију у [[Кореница|Кореници]], али је сукоб проузроковао интервенцију [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна.{{sfn|Crnobrnja|1996|pp=157}} Показало се да полицијски резервисти нису снага која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.{{fact}}▼
У шуми код Плитвичких језера у преподневним часовима 31. марта 1991. дошло је до размене ватре између милицајаца САО Крајине и припадника МУП-а Хрватске, која је потрајала неколико сати. Поред погибије Рајка Вукадиновића, 20 Срба је ухапшено, а међу њима и Горан Хаџић из Вуковара, који је касније под неразјашњеним околностима пуштен из КПД Лепоглава, након неколико недеља, иако је у оптужници стајало да је оптужен за "оружану побуну и тероризам".
Хрватски полицајци су били бројно јачи и боље опремљенији, па су успели да запоседну полицијску станицу у Кореници, али не задуго јер је овај сукоб проузроковао интервенцију ЈНА која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна. Показало се да полицијски резервисти САО Крајине нису имали снаге која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.
▲
Хрватска је рачунала са [[рат]]ом, што ће касније потврдити и њен председник Туђман када је у говору на [[Јосип Јелачић|Јелачићевом]] тргу рекао да независност није била могућа без рата. Хрватски екстремисти ликвидирали су почетком јула [[Јосип Рајл-Кир|Јосипа Рајл-Кира]], обласног шефа полиције у [[Осијек]]у и хадезеовца, који је покушавао да одржи атмосферу релативне толеранције. <ref name="kf" />
| |||