Крвави Ускрс на Плитвицама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 3:
{{location map|Croatia|label=Плитвичка језера|lat=44.847|long=15.534}}
'''Крвави Васкрс на Плитвицама''' је био инцидент који се догодио у рано пролеће [[1991]]. године у [[Плитвичка језера|Националном парку Плитвице]] у [[Хрватска|Хрватској]] и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у [[Распад СФРЈ|Југословенским ратовима]].{{fact}}
[[31. март]]а 1991. године, Хрватска је упутила неколико [[аутобус]]а полицајаца према Кореници и Плитвичким језерима са [[циљ]]ем да успостави републичку [[власт]] у општини и у самом националном парку. Наоружани [[Срби|српски]] полицајци сачекали су их на подручју националног парка и отворили ватру. Тромблонска мина која је погодила аутобус није експлодирала. Погинуле су две особе и повређено је око двадесет.{{sfn|Crnobrnja|1996|pp=157}} Два полицајца која су погинула у размени паљбе - са сваке стране по један (Јосип Јовић са хрватске, и Рајко Вукадиновић са српске) - прве су жртве у грађанском рату насталом на рушевинама [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Био је то догађај који ће Срби назвати „Крвави Васкрс“, са очигледном асоцијацијом на догађај из периода [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name="kf">http://www.krajinaforce.com/sajt/krvavi_uskrs.html KrajinaForce: Krvavi Uskrs], Приступљено 5.6.2013.</ref>▼
== Шта је претходило ==
Линија 21 ⟶ 19:
Догађају на Плитвицама претходило је успостављање хрватске власти у полицијској станици у [[Пакрац]]у, када је одред хрватских специјалних јединица полиције изненадио и ухапсио српску полицијску посаду, која је претходно успоставила контролу над Пакрацом. У акцији није било жртава. Срби су решили да им се то не понови и то показали на [[Плитвичка језера|Плитвицама]].{{fact}}
По налогу владе Хрватске, односно тадашњег премијера Јосипа Манолића, МУП Хрватске шаље [[31. март]]а 1991. године на Плитвичка језера око 400 полицајаца из кампа Ракитије код Загреба (под командом Јосипа Луцића) и АТЈ Лучко (под командом Младена Маркача), који су имали циљ да запоседну полицијску станицу у Кореници, јер је СУП Кореница отказао послушност Загребу и влади Хрватске. У СУП-у Кореница су се већ налазили припадници милиције САО Крајине, који су били решени да одбране полицијску станицу, самим тиме и заштите се од изненадних упада у своја села, да им се не би поновила судбина њихових предака као из времена НДХ. Исто тако милицајци су запосели и сам национални парк "Плитвице" 29. марта 1991. јер је тамошња управа била под надзором Загреба.
У шуми код Плитвичких језера у преподневним часовима 31. марта 1991. дошло је до размене ватре између милицајаца САО Крајине и припадника МУП-а Хрватске, која је потрајала неколико сати. Тромблонска мина која је погодила аутобус хрватских полицајаца није експлодирала. Поред погибије Рајка Вукадиновића, 20 Срба је ухапшено, а међу њима и Горан Хаџић из Вуковара, који је касније под неразјашњеним околностима пуштен из КПД Лепоглава, након неколико недеља, иако је у оптужници стајало да је оптужен за "оружану побуну и тероризам".
Хрватски полицајци су били бројно јачи и боље опремљенији, па су успели да запоседну полицијску станицу у Кореници, али не задуго јер је овај сукоб проузроковао интервенцију ЈНА која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна.{{sfn|Crnobrnja|1996|pp=157}} Показало се да полицијски резервисти САО Крајине нису имали снаге која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.
Хрватска је рачунала са [[рат]]ом, што ће касније потврдити и њен председник Туђман када је у говору на [[Јосип Јелачић|Јелачићевом]] тргу рекао да независност није била могућа без рата. Хрватски екстремисти ликвидирали су почетком јула [[Јосип Рајл-Кир|Јосипа Рајл-Кира]], обласног шефа полиције у [[Осијек]]у и хадезеовца, који је покушавао да одржи атмосферу релативне толеранције. <ref name="kf" />
▲
== Последице ==
| |||