Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар — разлика између измена

После [[Други светски рат|2. светског рата]], почиње веће ангажовање на организовању архивских служби.<ref>[http://arhivistika.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B8/mreza-arhiva/ Организовање архивских служби у Србији]</ref>. У [[Зајечар]]у је 1948. године формирано Архивско средиште за 9 срезова: зајечарски (Зајечар), борски (Бор), књажевачки (Књажевац), крајински (Неготин)), бољевачки (Бољевац), тимочки (Минићево), брзопаланачки (Јабуковац), кључки (Кладово) и поречки (Доњи Милановац). Већ 1951. године се преименује у Градску државну архиву, а коначно име добија 1973. године, од када носи назив Историјски архив "Тимочка крајина“.<ref name="Arhiv">[http://www.arhivzajecar.org.rs Историјски архив "Тимочка крајина"]</ref>

Као и у другим архивским службама, и у Зајечару није био обезбеђен смештај приликом оснивања. Историјски архив је прво био смештен у згради Народног музеја у Зајечару.<ref>[http://www.muzejzajecar.org/ Народни музеј у Зајечару]</ref>, тј. у периоду од [[1948]]. до [[1967]]. године. Од 1967.до 1975. године Архив је био смештен у згради Општинског суда, а од 1975. до 1979. године у просторијама бивше пешадијске касарне. Тек 1979. године се обезбеђују трајне просторије, и тада је Историјски архив "Тимочка крајина" добија трајни смештај и зграду која носи њен назив <ref name="Arhiv"/>. Од тог периода зграда се све више уређује са циљем адекватнијег чувања архивске грађе, и 1993. године је завршен и стављен у функцију Депо Архива<ref>[http://www.seecult.org/vest/obnovljen-depo-istorijskog-arhiva-u-zajecaru/ Стављање Депоа у функцију]</ref>. Смештајни простор Депоа је 1.000 m², што је решило смештајне потребе за архивску грађу у оквиру Историјског архива. Поред саме зграде у којој је смештен Архив, у саставу Архива деловало је и Одељење у Бору у периоду од 1983. до 1990. године, као и Задужбина "Никола Пашић" у Зајечару у периоду од 1996. до 2001. године.