Светионици на ушћу Тамиша у Дунав — разлика између измена

м
правопис
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (правопис)
|гдужина =
}}
'''Светионици на ушћу Тамиша у Дунав''' код града [[Панчево|Панчева]] су саграђени 1909. године за време владавине [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Својевремено су добили и популарни назив „Водена капија града“.<ref>[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1156 Светионици на ушћу Тамиша у Дунав], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.
 
== Архитектура ==
Куле светионици зидани су од жуте опеке које су постављене на кружној подлози од земље, оивичене и обложене каменом. Светионици су зидани у три појаса који су дељени по хоризонтали декоративним венцем од црвене, профилисане, опеке која уоквирује улазна врата као и прозорска окна. На врху светионичке куле је тераса наткривена купастим кровом и носачима извора светла. Светионичка лампа је радила на петролеј.<ref>[http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16592.45;wap2 Палуба инфо], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.
 
== Историја светионика ==
У време градње тамишких светионика парњака 1909. године Панчево, као гранично слободни краљевски град, је био велики индустријски центар тадашњег времена. Тадашње Панчево је већ увелико имало пивару, новоотворену „Свилару“, „Црвени магацин“ и развијену трговину, рекама [[Тамиш]] и [[Дунав]] су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Пруга Панчево-Зрењанин је отворена 1894. године а део на релацији Панчево-Владимировац 1896. године и тиме су ојачани сувоземни трговински путеви .<ref>[http://www.pancevo.rs/Hronologija_Panceva-32-1 Хронологија Панчева], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Панчево је постало значајно раскршће сувоземног и речног саобраћаја. Тада је саобраћај на реци без светионика постао незамислив.
 
Проблем навигације је постао изражајан почетком двадесетог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала. Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији, обележавању обала и градњи светионика.<ref>[http://www.senica.ru/forum/index.php?showtopic=488&st=160 Водене капије града на Тамишу], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.
 
Током другог дела двадесетог века, нестанком пароброда, затварањем пристаништа на Тамишу код Панчева и измештања старе панчевачке индустријске зоне, светионици су постепено почели да губе функцију и престало се са одржавањем. Дунав и Тамиш су спирали темеље, а локално становништво односило камен, осим камена из светионика су однесене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа. Оваква небрига је довела до тога да су се светионици неколико пута нашли у опасности од рушења.
363.220

измена