Бајт-код — разлика између измена

* [[Adobe Flash]] објекти

*  [[BANCStar (програмски језик|BANCStar]], првобитно бајткод за прављење алата интерфејса али се већ користи као сопствени језик.

* [[Беркли филтер пакет]]

 

* [[Библиотека инжењеринга бајткода]]

* [[Јава виртуелна машина|Преводиоци од C до Јавине виртуелне машине]] 

* [[CLISP]] имплементација [[Common Lisp]]-а коришћена је само за превођење бајтокда већ много година; међутим, сада такође подржава превођење на матерњи код уз помоћ [[ГНУ муња|ГНУ муње]].

 

* [[CMUCL]] и [[Scieneer Common Lisp]] имплементације [[Common Lisp]]-а могу преводити и на бајткод и на матерњи код; бајткод је много компактнији

* [[Common средњи Језик|Common средњи језик]] извршен је од стране [[CLR|рантајма Common језика]]. Користе га [[.NET Framework|Microsoft .NET]] језици као што је [[C Sharp|C#]].

 

* Далвик бајткод, дизајниран за [[Андроид (оперативни систем)|Андроид]] платформу, извршава се од стране [[Далвик (софтвер)|Далвик виртуалне машине.]]

* Дис бајткод, дизајниран од стране [[Инферно (оперативни систем)|Инферна (оперативног система)]], врши се од стране [[Дис виртуелна машина|Дис виртуелне машине]].

 

* [[АјфелСтудио]] за [[Ајфел (програмски језик)|Ајфел програмски језик]]

* [[Амстердам комплет преводилаца|ЕМ]] - виртуелна машина Амстердам комплет преводилаца користи се као средњи компиловани језик и као и као модеран бајткод језик

 

* [[Емацс]] је текст едитор који се са већином својих функционалности спроводи у [[Специфичан дијалект|специфичном дијалекту]] [[Lisp|Лиспа]]. Ове карактеристике су преведене у бајткоду. Ова архитектура омогућава корисницима да прилагоде едитор са високим нивоом језика, који је након превођења у бајткод омогућава интер- вал разумну перформансу.

* [[Embeddable Common Lisp]] имплементација [[Common Lisp]]-а може се превести у бајткод или у С код.

 

* Ericsson имплементација [[Erlang (програмски језик)|Erlang]]-а користи [[BEAM бајткод]]

* [[Icon (програмски језик)|Icon]] и [[Unicon (програмски језик)|Unicon]]<ref>[http://unicon.sourceforge.net/book/ib.pdf The Implementation of Icon and Unicon a Compendium]</ref> програмски језици

 

* [[Infocom]]<ref>[http://www.cs.arizona.edu/icon/ftp/doc/ib1up.pdf The Implementation of the Icon Programming Language]</ref> користи [[З-Машина|З-Машину]] да своје софтверске апликације учини преношљивијим.

* [[Јава бајткод]], који се извршава од стране [[Јава виртуелна машина|Јава виртуелне машине]] 

** [[ASM]]

** [[BCEL]]

** [[Javassist]]

** [[JMangler]]

* [[ВМНР]], модуларни бајткод преводилац и виртуелна машина

 

* [[Lua|Луа]] користи бајткод виртуелну машину засновану на регистру.

* м код [[MATLAB]] програмског језика<ref>For the details refer to {{cite web | url = http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=6973644.PN.&OS=PN/6973644&RS=PN/6973644 | title=United States Patent 6,973,644}}</ref>

 

* [[OCaml]] програмски језик опционо преводи на компактну бајткод форму.

* [[П-код машина|П-код]] [[УЦСД Паскала]] је имплементација програмског језика [[Паскал (програмски језик)|Паскал]]

 

* [[Папагај виртуелна машина]]

* [[Pick BASIC]] такође се односи на Data BASIC или [[MultiValue BASIC]]

* [[R (програмски језик)|Р окружење за статистичко рачунарство]] нуди бајткод преводиоца преко пакета преводиоца, сада стандардно са Р верзијом 2.13.0. Могуће је превести ову верзију Р тако да је базни и препоручени пакети имају предност од овога.<ref>For the details refer to {{cite web | url =http://cran.r-project.org/doc/manuals/R-admin.html#Byte_002dcompiler | title=R Installation and Administration}}</ref>

 

* [[Шема 48]] имплементација Шеме користи бајткод интерпретатор

* Бајткодови многих имплементација [[Smalltalk|Смалталка]] програмског језика

 

* [[Спин (програмски језик)|Спин]] преводилац уграђен у [[микроконтролер]] [[Паралакс пропелер|пропелера]] [[Паралакс]]

* [[SWEET16]]

 

* [[Tcl]]

* [[Visual FoxPro]] преводи на бајткод