Масакри на Маркалама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
{{глобализуј}}
{{Рат у Босни и Херцеговини}}
'''Масакри на Маркалама''' су два масакра над [[Сарајево|сарајевским]] цивилима почињена [[минобацач]]ким нападима током [[Опсада Сарајева|опсаде Сарајева]] за време [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Овај догађај [[Хашки трибунал]] назива ''„Случај Маркале“'' и ''„Пијаца Маркале“''.{{fact}}
Масакри су се одиграли на пијаци [[Градска тржница Маркале|Маркале]], која се налази у центру [[Сарајево|Сарајева]]. Први масакр се десио [[5. фебруар]]а [[1994]]. када је убијено 68 људи, а рањено 144. Други напад се десио [[28. август]]а [[1995]]. када је убијено 37 људи, а рањено 90. Потоњи напад је био повод за [[нАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушне ударе]] [[НАТО]]-а на [[Република Српска|Републику Српску]] који ће на крају довести до [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] и краја Рата у Босни и Херцеговини. Према судским пресудама Хашког трибунала за оба случаја је одговорна [[Војска Републике Српске]], док према извештају независне комисије из 1995. године, не постоје јасни докази за то ко је одговоран код првог напада на пијацу Маркале, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан .<ref>{{cite web|author=Зорана Шуваковић |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zasticene-zone-bile-su-baze-za-odmor-bosanskih-vojnika.sr.html |title=Заштићене зоне биле су базе за одмор босанских војника : Свет : ПОЛИТИКА |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Постоје и сведочења која потврђују да је то плански учинила [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армија БиХ]] по наређењу [[Муслимани (народ)|муслиманског]] вође [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] <ref>[http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Svjedok-Armija-BiH-gadjala-Markale-po-naredjenju-Izetbegovica-231570.html Svjedok: Armija BiH gađala Markale po naređenju Izetbegovića - BiH - Nezavisne novine<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Због тога многи сматрају да су [[армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке снаге]] исценирале, односно саме извршиле оба напада на сарајевске цивиле како би изазвале [[НАТО бомбардовање Републике Српске]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:450030-Tvrdnje-iz-Norveske-Bosanska-vojska-bombardovala-Merkale Босанска војска бомбардовала Маркале („Вечерње новости“, 20. август 2013)]</ref>
Ред 27:
Тадашњи командант УНПРОФОР-а, генерал [[Мајкл Роуз]], након инцидента је изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена. <ref name="Караџић: Зечевић пристрасан" /> [[Русија|Руски]] пуковник Андреј Демуренко је одмах после гранатирања пијаце Маркале у [[Сарајево|Сарајеву]], у тадашњој [[Република Босна и Херцеговина|Републици БиХ]], изјавио да су Срби неоправдано били оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО<ref>{{cite web|url=http://www.rusk.ru/newsdata.php?idar=172251 |title=«Сербы не причастны к взрыву на сараевском рынке» |publisher=Rusk.ru |date = 9. 7. 2007. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Пуковник Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале. Прочитао је два извештаја, од којих је један написао један француски официр, док је аутор другог извештаја био официр за ког пуковник није могао да одреди да ли је био бошњачке или хрватске националности.<ref name=b>[http://www.icty.org/x/cases/dragomir_milosevic/trans/en/070705ED.htm Транскрипт са суђења Драгомиру Милошевићу], pp. 7680, линије 23-25, pp. 7681, линије 1-2</ref> Пуковник наводи да је у тим извештајима био израчунат угао доласка пројектила и угао слетања пројектила на место удара.<ref name=autogenerated2> страна 7681, линије 4 и 5</ref>
„Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале“, сећа се Демуренко{{чињеница|date=07. 2011.}}.{{fact}}
[[Москва|Московски]] историчар, Константин Никифоров, који је једно време радио и као писац говора [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]], у својој књизи пише и о масакрима на Маркалама. Никифоров тврди да су официри руског батаљона, који се налазио око Сарајева, категорички тврдили да Срби нису могли гранатирати Маркале. Тај историчар је дошао до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценарију западних обавештајних служби, ту крваву акцију обавили [[Муслимани (народ)|Муслимани]], са једне од суседних вишеспратница. {{чињеница|date=07. 2011.}}
Ред 34:
== Последице ==
Директна последица ових догађаја било је НАТО бомбардовање РС. НАТО је оптужио [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]] и искористио то гранатирање као повод за улазак НАТО-а у рат против Срба у БиХ у војној операцији под кодним именом „Операција намерна сила“ (''-{[[НАТО бомбардовање Републике Српске|Operation Deliberate Force]]}-''), као и наставак акције НАТО-а и [[Хрватска|Хрватске]] против [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] започете двадесетак дана раније, с циљем ослабљивања војне моћи војске Републике Српске која је претила или је могла да прети подручјима које је УН окарактерисао као „сигурне зоне“. <ref>[http://www.afsouth.nato.int/factsheets/DeliberateForceFactSheet.htm AFSOUTH Fact sheets: "Operation Deliberate Force], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије [[Книнска Крајина|Книнске Крајине]],{{чињеница|date=07. 2011.}} као и српско становништво из западних и југозападних делова [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. {{чињеница|date=07. 2011.}} Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.{{fact}}
== Види још ==
| |||