Топографска карта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Topographic map example.png|десно|мини|300п|Пример топографске карте]]
'''Топографска карта''' је графички приказ неког дела [[Земља|Земљине]] површи, који је пропорционално умањен и [[ортогонална пројекција|ортогонално пројектован]] на хоризонталну раван на којој су утврђеним знацима приказани важни природни и вештачки објекти. Израда топографских карата изучава се у [[топографија|топографији]].
55
ТОПОГРАФСКА КАРТА Појам и особине карте Карта је слика земљине површине или неког њеног дела пренесена на равну плочу у одређеној размери. Земљиште се представља према стандардизованим правилима и посебним ознакама (топографским знацима), а њихов међусобни распоред и повезаност на карти је исти као и на површини Земље. Карта је основно помагало при упознавању земљине површине и тумачењу појава на њој, и садржи све податке које налазимо на терену. Број података зависи од садржаја и размере карте. На карти се налазе подаци које без претходног сакупљања и мерења на терену не можемо сазнати и одредити, као што су имена насеља, река и планина, надморске висине, удаљености између појединих тачака, географске и проавоугаоне координате и слично. На топографским картама Србије нема информација о датуму. Вероватно то није приказано као својеврсна безбедносна мера, с обзиром да су својевремено карте сматране важном војном информацијом. То је омогућило да карте буду одштампане, да буду прецизне, да се не мора строго контролисати приступ картама, али да су употребљиве само ономе ко познаје датум карте. Да ствар буде отежана, датум који се користи на топографским картама Србије и другим земљама бивше Југославије (Црне Горе, Босне и Хецеговине, Хрватске, Словеније и Македоније) није на списку познатих двестотинак датума који су данас у свету званично у употреби. Међутим, у данашње време није баш велики проблем „открити“ датум карте ако знамо прецизне координате неколико тачака на њој у неком познатом датуму. Наше топографске карте су урађене у Гаус-Кригеровој (Transverse Mercator) пројекцији у Hermannskogel датуму који користи елипсоид Bessel 1841, који се појављује и под именом Bessel 1841 Etiopia. Треба обратити пажњу да се у литератури користи неколико Bessel 1841 елипсоида па то изазива забуне. Министарство одбране САД је објавило дефиницију датума Hermannskogel 1871 која такође одговара нашим картама (разлика у односу на Hermannskogel је 2 метра). Елипсоид Bessel 1841 (Etiopian) је дефинисан следећим параметрима: Полупречник на екватору (Semi-Major Axis): a = 6377397.155 m Спљоштење на половима (flattening): 1/f = 299.1528128 Разлика полупречника у односу на WGS84: da = 739.845 Разлика спљоштења у односу на WGS84: df = 0.10037483 Датуми који нашим топографским картама одговарају су:
Hermannskogel Serbia
Hermannskogel 1871
ВГИ (MGI)
Елипсиод: Bessel 1841 dX = 653 dY =-212 dZ = 449
Елипсиод: Bessel 1841 dX = 682 dY =-203 dZ = 480
Elipsiod: Bessel 1841 dX = 653 dY =-212 dZ = 431
Од ова три датума, најпрецизнији подаци се добијају са Hermannskogel Serbia. Датум Hermannskogel 1871 je на неким местима наведен као одговарајући за карте у Хрватској, али с обзиром да су топографске карте целе бивше Југославије рађене у истом датуму, и за њих је боље користити Hermannskogel Serbia. Датум ВГИ (MGI) je датум који се користи у Војногеографском институту и то је полузванично датум наше топографске карте, међутим он је мање прецизан од датума Hermannskogel Serbia.
ОРИЈЕНТАЦИЈА И ТОПОГРАФИЈА © II издање - Драган М. Златковић
1907
1911
2011
56
Основни географски и картографски појмови Да бисте могли да употребљавате карте неопходно је познавање неких основних географских појмова важних за картографију, а то су: пројекције, координатна мрежа, лучно и метричко изражавање координата, географска дужина и ширина, упоредник и подневак. Пројекције Земља је округло (елипсоидно) геометријско неправилно тело. Како би смо Земљину површину пренели на равну површину папира, морамо наћи начин како да слику заобљене површине што боље пресликамо. То се зове пројектоване на равну површину карте. Када пресликавамо закривљену површину на раван, можемо одабрати једну од три могућности: -еквивалнентне пројекције: то су оне које чувају тачност површина (користе се за израду карата које приказују површине држава , мора, распрострањености флоре и фауне); -еквидистанцијске (произвољне) пројекције: то су оне које јасно и тачно приказују дужине (користе се за израду топографских карата); -комфорне (азимутне) пројекције : оне чувају правилност водоравних углова (користе се за израду наутичких карата – Меркаторова, ваздухопловних карата – Ламбертова и топографских карата и нацрта - Gauss-Krügerova). Недостатке сваке од њих покушавамо избећи и тако добијамо конвенционалну пројекцију. Ако топографска пројекција није у потпуности ни ваљкаста ни купаста ни било каква друга, назива се исконструисана пројекција. Израда пројекције зависи од њене математичке једначине , па због тога разликујемо: -ваљкасте пројекције (површина Земље преноси се на омотач ваљка); -купасте пројекције (површина Земље преноси се на омотач купе); -азимутна (хоризонтална) пројекција (површина Земље преноси се на раван).
Свака топографска карта садржи: [[Размера|размеру]] и садржај карте.
| |||