Онтологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 19:
 
----
Волф је дефинисао онтологију као науку о бићу уопште, а користио је фразу "прва филозофија" као њен синоним. Она се служи дедукцијом, а циљ јој је да откри¬јеоткрије систем нужне истине. Принцип неконтра-дикторности и принцип довољног разло¬га чине њен логички основ
Баумгартен је дефинисао он¬тологију као проучавање "најопштијих апстрактних исказа" о стварима уопште. Користио је називе "прва филозофија", "универзална метафизика", као синониме за термин онтологија.
Појам је лако прешао у схоластичко учење, где је поистовећен с "општом метафизиком", то јест, с проучавањем особености бића као таквог (укључују¬ћиукључујући и трансцендентално ), а као супротност "посебној метафизици", која проучава оне аспекте бића који не изла¬зеизлазе из домена обичног искуства.
 
Хербарт је истакао разлику из¬међуизмеђу методологије и онтологије, сматрајући да прва има задатак да сведе на минимум контрадикције у оквиру нечег датог, а да је друга својеврстан метод за разумевање истинске (заправо не¬контрадикторне) стварности.
 
Розмини-Сербати је подвукао разли¬ку између теологије, онтологије и ко¬смологије. Онтологија је универзална наука о бићу. Теологија је наука о ап¬солутном бићу. Космологија је наука о коначном и релативном бићу.
Линија 32 ⟶ 33:
Хајдегер сасвим супротно, сматра да онтологија проучава егзи¬стенцију. Она анализира само "биће ег-зистенције" и открива границе егзистенци¬је, а осим тога проучава шта егзистенци¬ју чини уопште могућом.
 
Лешњевски појму "онтологи¬ја" даје логичко значење, и под онтоло¬гијом подразумева свођење (рачун) класа и односа. Услед овога се аксио¬матичностаксиоматичност рачуна назива онтолошка ак¬сиоматичностаксиоматичност. У логичкој употреби, из¬разизраз онтологија стоји напоредо с изрази¬маизразима „исказни рачун" и "алгебра класа".
Карнап сматра да су сви онто¬лошкионтолошки закључци погрешни. Он полази од разлике између унутрашњих и спољашњих питања која се односе на унутрашње и спољашње предмете. Унутрашња питања, која одговарају једном спознатљивом оквиру, као што су, на пример, бројеви, пропозиције, ствари, итд., сасвим су оправ¬данаоправдана, а језички облик који неко користи да би их именовао може да буде слободно одабран у складу с начелом трпељивости; предмети на које неко упућује путем ових језичких облика називају се унутрашњи предмети. Али кад поставимо питање које се тиче стварности ентитета уопште,ван икаквог посебног оквира, онда упућујемо на спољашње предмете, па су питања, самим тим, погрешна.
 
Левинас разликује онтологију и метафизику, сматрајући да је предмет метафизике изван бића.
 
Бергман претпоставља да ће сваки језик имати онтолошке последице, кад год неко употребљава савршене је¬зике да би испитао и стекао контролу над онтологијом којој је уједно сав предан.
Квајн прави разлику између онтологије и идеологије, повезујући прву с означеним, а другу с процесом означавања. Квин сматра да се оба појма увек односе на засебне теорије. Онтоло¬гијаОнтологија, онда, тражи одговор на питање да ли је неко обавезан да се сложи с другим стварима које бивствују у космосу, ако је тај неко већ предан одређеној теорији. Цизолм представља онтологију случаја (околности).