Лав III Исавријанац — разлика између измена

'''Лав III Исавријанац''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Λέων Γ' ο Ίσαυρος}-) ([[685]]. - [[741]]685—741) је био [[списак византијских царева|византијски цар]] од [[717]]. до 741. Успео је да одбрани царство од [[Арапи|арапских]] инвазија и започео је политику [[иконоборство|иконоборства]]. Његова владавина означава крај периода нестабилности у погледу сталних преврата на престолу који су потресали Византију од [[695]]. године. Са друге стране, промовисањем иконоборства, Лав је изазвао нову и дугорочну кризу унутар Византије која је завршена тек [[843]]. године са победом иконофила. Сем што је одбранио Цариград од арапске опсаде 717-718, Лав је понајбоље остао упамћен и као оснивач [[Исавријанска династија|Исавријанске]] или Сиријске династије која је владала царством до [[802]]. године.

Започео је и серију законодавних реформи о религиозним питањима, посебно о [[иконоборство|иконоборству]]. Најпре је наводно успео [[722]]. да једним декретом присили [[Јевреји|Јевреје]] и монтанисте да се покрсте. После тога издаје серију едиката против поштовања икона ([[726]]-[[729]]726—729), слика и других представа са представама Христа, Богородице и других светаца и библијских личности. Као необразован ратник, Лав је поштовање икона сматрао за кршење Божије заповести против идолопоклонства. Због тога је Лав Исавријанац добио подршку двора и дела цркве. Међутим већина теолога и сви [[монаштво|монаси]] су се томе супротстављали. У западним деловима царства људи једноставно нису хтели да поштују ту нову уредбу. Избила је побуна у Грчкој, управо због увођења иконоборачке политике, али је царска флота је [[727]]. угушила побуну. Цариградски патријарх Герман I је дао оставку на место патријарха, јер није хтео да потпише царски декрет. Цар Лав III га је заменио патријархом Анастасијем, који је био царев истомишљеник. На тај начин је угушио опозицију у самој византијској престоници [[Константинопољ|Цариграду]].

== ЛитератураИзвори ==