Алексије III Анђел — разлика између измена

Предаја солунском краљу било је у ствари последња важна политичка одлука Алексија III Анђела. Упорну борбу против Латина, а касније и међусобну, повела су два нова поствизантијска центра, [[Никејско царство]] у северозападној [[Мала Азија|Малој Азији]], на челу са царем [[Теодор I Ласкарис|Теодором I Ласкарисом]], супругом Ане, средње ћерке Алексија III, и [[Епирска деспотовина]] на Балкану, на челу са Алексијевим [[Брат од стрица|братом од стрица]] [[Михајло I Комнин Дука|Михаилом I Комнином Дуком]]. Управо је Михаило I Епирски откупио из латинског заточеништва бившег цара Алексија III [[1209]]. или [[1210]], а затим га је послао у Малу Азију, [[Иконијски султанат|иконијском султану]] [[Гајеседин I|Гајеседину I]]. Султан је 1209. склопио тајни савез са [[Латинско царство|Латинским царством]] и објавио рат Никејцима. Гајеседин је захтевао да Теодор Ласакарис уступи престо свом тасту Алексију Анђелу и сукоб је разрешен тек у пролеће [[1211]]. након битке код Антиохије на Меандру. Теодор Ласкарис је у двобоју убио иконијског султана, док је Алексије III заробљен од стране никејских одреда. Тиме се, после бројних преврата, најзад завршила његова историјска улога пошто је натеран да се замонаши и повуче у неки од [[манастир]]а у [[Никеја|Никеји]] у коме је и умро 1211. или [[1212]]. године.

 

* М. Ласкарис, ''Византијске принцезе у средњовековној Србији'', Прилог историји византијскосрпских односа од краја XII до средине XV века, Београд 1926 (Фототипско издање Подгорица 1997), 7 - 37 (биографија ћерке Алексија III Анђела Евдокије).

* [[Георгије Острогорски|Г. Острогорски]], ''Историја Византије'', Београд 1998 (више издања), 383 - 403.