Шестојануарска диктатура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
мНема описа измене
Ред 44:
У владу генерала Живковића ушла су и петорица Хрвата, представници крупног капитала, политички противници ХСС-а, од којих тројица држала кључне привредне ресоре: [[Славко Шврљуга]], председник Загребачке берзе и потпредседник Удружења хрватских индустријалаца, постаје министар финансија; др [[Желимир Мажуранић]], правни заступник великих предузећа, постао је министар трговине и индустрије; проф. др [[Ото Франгеш]], пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] члан босанске владе, постао је министар пољопривреде. [[Влатко Мачек]] се надао да ће увођењем диктатуре моћи да почну директни преговори између краља и ХСС око статуса Хрватске, јер би се могла заобићи српска политичка елита. Ипак, краљева политика интегралног југословенства је осујетила ове планове.
 
Краљ се такође могао ослонити на подршку земаља које су у држави имале уложен знатан капитал, а посебно [[Француска|Француске]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]. Француској је такође била у интересу стабилност Краљевине Југославије у сукобу са [[Бенито Мусолини|Мусолинијевом]] [[Италија|Италијом]] (која је пружала помоћ усташама). Међутим, [[велика депресија|светска економска криза]] која је тада владала је задала катастрофалан ударац заосталој привреди Југославије, погоршала је положај становништва и изазвала је још веће незадовољство, што је довело до свакодневних протеста и сукоба са органима реда. Крупна буржоазија је тражила обнову [[парламентарни систем|парламентарног система]]. Инострани капиталисти су, из страха да им инвестиције и концесије не пропадну због оваквог стања у земљи, захтевали од краља да одустане од диктатуре, тако да су Француска и Чехословачка 1931. године вршиле притисак на краља да изврши ограничене реформе.
 
Краљ је могао рачунати и на одређену подршку нижих слојева, незадовољних јаловим препуцавањима политичара. Живковићева влада је обећала бригу режима за спровођење мера за санирање привреде и отклањање привредних и социјалних невоља народа.