Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 16:
== Пљачкашки напади током прве половине 6. века ==
Смрт византијског цара Зенона [[491]]. године доводи до кризе у царству и побуна. Све то не пролази неопажено и варварски народи на доњем Дунаву [[493]]. године праве велики упад у Византију. [[Анастасије I]] (491—518) је против њих послао јаку војску, али она [[499]]. године бива потучена на [[Цурта (река)|реци Цурти]] pusi te mi kuraz slovenii
од стране [[Прабугари|Бугара]] (од 15.000 војника погинуло је 4.000 са 4 заповедника). Бугари [[502]]. године пљачкају [[Тракија|Тракију]], да би [[505]]. године потукли до ногу Византинце код реке [[Велика Морава|Марге]] (''Мораве''). После Анастасијеве смрти 518. године нови цар постаје [[Јустин I]] (518—527.), заповедник његове [[Телесна гарда|телесне гарде]]. Византијски извори су забележили да су варвари поред великих упада, сваке године правили мање пљачкашке походе. Међу тим варварима тадашњи хроничари помињу [[Словени|Словене]] и [[Анти|Анте]] за које кажу да су практично исти (''једнокрвни'') и да ''насељавају највећи део простора на левој обали Дунава''. Избегавајући отворену борбу и користећи се лукавствима и скривањем Словени и Анти су успешно пљачкали византијске крајеве без претераних проблема и губитака, пошто је тек царев нећак [[Герман (нећак Јустина I)|Герман]] успео да им једном приликом нанесе већи пораз. Јустина наслеђује његов сестрић [[Јустинијан I|Јустинијан]] (527—565.), као и рат са [[Сасанидско царство|Персијом]] који ће му везати руке за одбрану [[север]]них граница Византије.
| |||