Јован Мариновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 44:
=== Служба за време Обреновића ===
Члан [[Државни савет (Србија)|државног савета]] 1860. За време друге владавине кнеза Михаила, Мариновић је 1861. постао председник Државног савета. Мариновић је припадао политичког групи српских
После убиства кнеза Михаила 1868. Мариновић је постао шеф привременог намесништва и сазивач [[Велика народна скупштина у Топчидеру|велике скупштине за избор новог кнеза]]. Потврђен је за председника Државног савета 1869. За разлику од
Када је кнез Милан Обреновић решио да смени Ристића са места председника владе, Мариновић је као највише рангирани конзервативац био најподеснији кандидат. Мариновић је посто председник владе и министар иностраних дела од 5. новембра 1873. до 7. децембра 1874. у либералско-конзервативној влади. За разлику од Ристића, Мариновић није био склон да води ускостраначку владу. Због тога је у своју владу изабрао двојицу либерала, [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиља Мијатовића]] и [[Аћим Чумић|Аћима Чумића]].{{sfn|Stokes|1990|pp=23}} Мариновићева влада је дозволила већу слободу штампе, независно судство и министарску одговорност, што је био важан корак у успостављању парламентарне демократије. На заседању народне скупштине 27. новембра 1873. Мариновићева влада је представила скуп реформских закона, међу којима су закон о подстицању индустријских предузећа и закон о шест дана орања земље (дан је била стара мера за површину која износи 5760 m2), као минимум земљишта у приватном власништву које је било заштићено од продаје или преузимања због дугова. Ово је омогућило српским сељацима који су били мали земљопоседници и у то време често жртве губитка имовине због зеленаштва, да поседују најмаање 35.000 m2 земљишта које би увек било у њиховом поседу. Мариновићева влада је 23. децембра 1873. увела закон којим је укинуто [[батинање]] и реформисан затворски систем. Усвојене су и друге реформе су се тицале средњих школа и [[Велика школа|Велике школе]]. Мариновићева влада је увела [[метарски систем]] у Србији, као и сребрни [[српски динар]]. Након губитка већине међу либералским политичарима у скупштини, Мариновићева влада је постала прва српска влада која је изгубила гласање о поверењу и која је расписала нове изборе. Након пораза на парламентарним изборима у октобру 1874. Мариновић је поднео оставку. Именован је за посланика Србије у Паризу од 1878. до 1889.
| |||