Пекиншка патка (музичка група) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
→‎Историјат: ispravak povez.
Ред 20:
Дебитовали су на Машинцу пред „рекордних“ четири посетиоца: Шкора, Кара, Нега и Лаза. После тог фијаска напушта их Жура, долази Србислав Добановачки Срба, са којим наступају у дискотеци у Жабљу, а тек касније у Новом Саду, (клуб „Соња Маринковић“, који је убрзо променио име у Студио 24), концертом који је после пет-шест изведених композиција био прекинут, наводно због нестанка (читај искључења) струје! Пред крај године група свира на последњем Боом фестивалу у Новом Саду, где са скромним знањем и репертоаром, али правим визуелним идентитетом и фантастичном енергијом оставља веома добар утисак.
Почетком 79. године одлази Срба, а долазе нови басиста Борис Ословчан Бора (< Гомила Г.) и други гитариста Бошко Просеница Брча (< Директори). Крајем маја са продуцентом Габором Ленђелом (екс Тешка индустрија) у студијима Радио Новог Сада снимају седам композиција, које су током деведесетих објављене на пиратским дисковима, а слове као раритетно издање. Нова постава успешно се представља у београдском КСТ-у, где оставља изванредан утисак и бива инаугурисана у први српски (читај православни) панк бенд. Наступају на Омладинском фестивалу у Суботици, где освајају другу награду публике, а добре критике, ("Њихов наступ је мало кога оставио равнодушним и били су честа тема разговора како међу публиком тако и у „стручним“ круговима... По већини оцена Пекиншка патка је најсвежији догађај фестивала. - Бранко Вукојевић, Џубокс бр. 64, 8. јун 1979), помажу им у објављивању сингл плоче ("Бити ружан, паметан и млад“/ „Бела шљива”), коју је на предлог аутора ове књиге продуцирао Слободан Коњовић, уредник и водитељ на Студију Б, а коју је, пошто их је одбио ПГП РТБ, објавио Југотон.
На концерту у загребачком Лапидарију (јули 79) чули су их Синиша Шкарица и Вељко Деспот, уредници у поменутој диско кући, а договор око издања постигнут је истог дана. Дискографски првенац продат је у невероватних 35.000 примерака, неочекиваном тиражу и за групу и за издавача. Нема сумње да је управо тираж првог сингла Пекиншке патке отшкринуо Југотонова врата великом броју новоталасних група, између осталих и београдској екипи која се први пут представила на компилацији „[[Пакет аранжман (албум)|Пакет аранжман]]”.
 
Током фебруара и марта 1980. године у првом новосадском приватном студију Мета Соунд група снима композиције за деби албум Плитка поезија“, који се, најпре због болести, касније због смрти Јосипа Броза Тита, појављује тек у лето исте године. Пре албума објављен је сингл „Боље да носим кратку косу"/“Ори, ори”. Провокативни наступи, начин одевања и велика популарност доносе и прве проблеме. Забрањивани су им већ уговорени наступи у Новом Саду (Студио М, дискотека хотела Парк и позориште Бен Акиба), и широм Војводине, поједине радио и телевизијске станице забрањивале су све или одређене песме групе, ТВ Нови Сад забрањује емитовање емисије коју је сама реализовала (!?), концерт у Степановићеву на Дан ослобођења места 1979. године прекинут је пошто је Чонта пред виђеним гостима и борцима из НОБ-а дувао у презервативе, које је бацао у публику, итд, итд. У оквиру манифестације Лето на Ади, где су извели композицију „Подеримо рок”, обожаваоци су нагрнули на сплав на ком је била бина, тако да је постојала реална опасност до дође до несреће. Према анегдоти, дан или два после овог инцидента Стане Доланц, тадашњи савезни министар унутрашњих постова, позвао је Стевана Дороњског, у то време првог војвођанског политичара, и обратио му се речима: „Где си панкеру“, алудирајући на „инцидент“ на Ади.