Уметност — разлика између измена

'''Уметност''' је људска делатност или производ људске делатности која има за циљ стимулисање [[Ljudska čula|људских чула]] као и људског [[Ум|ума]] и духа; према томе, уметност је активност, објекат или скуп активности и објеката створених са намером да се пренесу [[Емоције|емоције]] или/и идеје. Осим ове дефиниције, не постоји ни једнаниједна друга општеприхваћена дефиниција уметности, с обзиром да је дефинисање граница уметности [[Субјективност|субјективан]] акт, а потреба за уметношћу се обично назива људском [[стваралаштво|креативношћу]].

Уметност, као и [[рад]], [[производња]], [[егзистенција]], [[религија]], [[секс]], [[наука]], [[философија]], припада [[Култура|култури]]. Она није само неодвојива у формалном смислу од свега што чини културу, већ је и у суштинском смислу јединствена с њом. Она је дата културом. Без културе и свега што чини културу, она и не постоји. Ова упућеност није спољна, већ унутарња. Она је органска, па зато судбинска и фатална. НаравноНасупрот каотоме, и у свакој једначинитакође и десна страна мора бити једнака левој. Уметностуметност одређује културу. Пои по њој знамо о којој култури је реч.

Све ово је битно да би се могла разумети уметност, да би се схватило како и зашто постоје различитости у уметности, зашто јој се мењају интелектуални и други укуси, [[Стил|стилови]], правци. Њен квалитет и ниво су културом одређени. Без разумевања ове органске зависности и везе, не бисмо могли разумети суштину.

Француски писац и интелекуалац [[Андре Малро]] каже: „Уметност није украс доколице, она је тешко освајање, једна од одлучујућих одбрана човека од судбине... уметност је антисудбина.“

Квалитет уметничког дела се обично процењује на основу количине стимулације коју оно изазива — утисак који оно оставља на људе, број људи у којима је то дело изазвало неку емоцију, у коликој мери то дело се цени, као и ефекат или утицај који то дело оставља данас или је оставило у прошлости. Већина уметничких дела која се генерално сматрају ремек-делима поседује ове атрибуте.

Нешто што стимулише само чула или само ум, или кад му је [[циљ]] нешто друго, не сматра се уметношћу, мада нека дела [[Модерна уметност|модерне уметности]] озбиљно доводе ову тврдњу у питање.

Уметност која нема функционалну вредност или намеру се назива лепом уметношћу, док се делатност која поред уметничке вредности поседује и функционалну сврху назива [[Занат|занатом]]. Међутим, објекат може бити класификован и на основу намера свог творца које су присутне (или одсутне) у самом објекту. На пример, шоља, која очигледно има своју функционалну вредност јер се може употребити као посуда, може бити сматрана уметношћу ако је намера њеног творца била да превасходно направи украс, док сликање може бити процењено као занат ако се масовно производи.

У [[19. век]]у, уметност је била пре свега окренута ка „Истини“ и „Лепоти“. Почетком [[20. векавек]]а долази до озбиљног преокрета у поимању уметности са доласком [[модернизам|модернизма]], а потом у другој половини [[20. век]]а са наговештајима [[постмодернизам|постмодернизма]].

Најраширенија употреба речи „уметност“ која је почела да добија на важности после [[1750]]. године је схваћена као вештина да се произведе нешто са неким [[Естетика|естетским]] резултатом<ref name="Hatcher">Evelyn Hatcher, ed. Art as Culture: An Introduction to the Anthropology of Art. 1999</ref>. [[Енциклопедија Британика|Енциклопедија ''Британика'']] дефинише појам уметности као „коришћење вештине и имагинације у стварању естетских објеката, окружења или искустава која се могу поделити с другима“<ref name="Britanika">[http://www.britannica.com/ Enciclopaedia Britannica Online], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>.

Према било којој од ових дефиниција речи „уметност“, [[Уметничко дело|уметничка дела]] су стара колико и само човечанство: од ране [[уметност праисторије|праисторијске уметности]] до [[савремена уметност|савремене уметности]]. Многе књиге и чланци у часописима су написани о уметности<ref>Davies, 1991 and Carroll, 2000</ref>. Године [[1998]]. Волт Вивер је утврдио да је „''очигледно да„очигледно ништа што се тиче уметности није више очигледно''“очигледно“<ref>Arthur Danto, The Abuse of Beauty: Aesthetics and the Concept of Art. 2003</ref>.

Друго и новије значење речи уметности је скраћеница од ''креативна уметност'' или ''[[лепа уметност]]''. Лепа уметност је појам који се користи како би се изразило да је [[уметник]] употребио своју вештину како би изразио своју креативност или како би пробудио естетску сензибилност публике, или пак како би привукао пажњу публике на „финије“ ствари.

Према [[Аристотел|Аристотелу]], уметност увек има неки циљ. Ако је тај циљ сама уметност (уметност ради уметности) онда се ради о „лепим уметностима“.

Сваки од ових центара ране цивилизације развио је сопствени јединствени стил у уметности. Захваљујући својој величини и трајању, знатан део уметничких дела ових цивилизација је преживео и њихов утицај је пренешен на друге културе у каснијим историјским периодима. Ове цивилизације су, такође, прве забележиле како су уметници радили. На пример, античкогрчка уметност је обожавала физичке форме људског тела и у складу са тим, развиле су се вештине којима би се приказала [[Мишићни систем|мускулатура]], поза, [[лепота]] људског тела, као и [[Anatomija čoveka|анатомски]] коректне пропорције.

Уметност [[Византијско царство|Византије]] и [[Готика|готичка]] уметност [[Западна Европа|западноевропских]] земаља у [[Средњи вијек|средњем веку]], углавном се фокусирала на израз и интерпретацију библијских и нр материјалнихнематеријалних истина, стављајући акценат на методе које би увеличале славу духовног света као [[златна боја]] на сликама, [[стакло]] у [[Мозаик|мозаицима]] и [[Прозор|прозорима]], и приказ ликова у идеализованој и шематизованој форми (нпр. дводимензионалне, равне форме).

Појава [[Ренесанса|ренесансе]] у [[Западна Европа|западноевропским]] земљама је вратила вредновање материјалног света, као и место човека у њему, што се одражава у уметничким формама, које враћају реалност у приказу људског тела, као и тридимензионалност[[Тродимензионални простор|тродимензионалност]] [[Пејзаж|пејзажа]].

На Истоку, одбацивање иконографије у [[ислам]]ској уметности довело је до стављања нагласка на [[Геометријско тело|геометријским облицима]], исламској [[kaligrafija|калиграфији]] и [[архитектура|архитектури]]. На [[Далеки исток|Далеком истоку]], религија је такође доминирала у уметничким стиловима и формама. У уметности Индије и Тибета биле су посебно заступљене обојене скулптуре и плес са религиозним бојењем који је позајмљивао многе конвенције од скулптуре дајући [[светлост]] [[Контраст|контрастним]] бојама стављајући нагласак на линију. Кинеска уметност се карактерише резбарењем у [[жад|жаду]], [[Бронза|бронзи]], лончарству (укључујући невероватну глинену војску [[ратници од теракоте|ратника Си'ана]] цара [[Ћин Ши Хуанг|Ћина]], [[Поезија|поезији]], [[Kaligrafija|калиграфији]], [[Музика|музици]], [[Сликарство|сликарству]], [[Драма|драми]], итд. Кинески стилови прилично варирају од периода до периода и традиционално се називају именом династије која је у то доба владала. Тако, на пример, сликарство [[Династија Танг|династије Танг]] је монохроматично и оскудно у украсу, са акцентом на идеализованим пејзажима, али сликарство [[Династија Минг|династије Минг]] је разноврсно, пуно боја, и концентрише се на причање прича путем сета композиције.

Двадесети век је донео нова револуционарна научна открића, као [[Теорија релативности|Ајнштајнова теорија релативитета]]

<ref>[http://books.guardian.co.uk/review/story/0,,1035752,00.html ''Does time fly?''Peter Galison's ''Empires of Time'', a historical survey of Einstein and Poincaré]</ref> или [[Фројд|Фројдове]] теорије у [[Фројдова психоанализа|психологији]]<ref>[http://www.fordham.edu/halsall/mod/modsbook36.html ''Contradictions of the Enlightenment: Darwin, Freud, Einstein and modern art''] - Fordham University</ref>, али и велики технолошки развој, убрзан имплозијом цивилизације у два светска рата. Историја уметности 20. века је историја бескрајних могућности и потраге за новим стандардима, од којих је сваки претходни био прегажен оним који му је следио. Параметри [[импресионизам|импресионизма]], [[експресионизам|експресионизма]], [[фовизам|фовизма]], [[кубизам|кубизма]], [[дадаизам|дадаизма]], [[надреализам|надреализма]], итд, не могу да се одрже ван оквира простора у ком су настали.

Све присутнија глобална интеракција током овог времена донела је у западну уметност еквивалентне утицаје из других култура (на пример, [[Пабло Пикасо]] је био под великим утицајем [[афричка уметност|афричке уметности]]). Јапанска уметност је доста утицала на импресионисте, а сама западна уметност је извршила велики утицај на источноевропску уметност у 19. и 20. веку са идејама [[Комунизам|комунизма]] и [[Постмодернизам|постмодернизма]] које су извршиле велики утицај на уметничке стилове.