Симеон I — разлика између измена

'''Симеон I''' или '''Симеон Велики''' ([[864]]. или 865—927.) је био [[Бугарска|бугарски]] [[кнез]] и [[цар]] ([[893]] — [[927]]893—927.{{sfn|Lalkov|1997|pp=23-25}}) и оснивач [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]]. Многи историчари га сматрају највећим владаром у бугарској историји.

Искористио је слабљење Византије и освојио подручја [[Тракија|Тракије]] и [[Македонија (провинција)|Македонију]] и дошао до [[Коринтски залив|Коринтског залива]]. Опседао је Цариград, а са Византијом је водио сталну борбу око превласти над [[Првобитна Србија Властимировића|Србијом]], коју је коначно остварио [[925]]. године сечом српских [[жупан]]а. Исте године је напао и [[Хрватска|Хрватску]] због подршке [[Срби]]ма, али је кнез [[Томислав Трпимировић|Томислав]] ([[910]] — [[928]]910—928) одбио његове нападе.

Од 888. године Симеон је поново у Бугарској. Настанио се у краљевском манастиру у [[Велики Преслав|Преславу]]<ref>Nikolova, Bistra . "Veliki Preslav". Pravoslavnite cǎrkvi prez Bǎlgarskoto srednovekovie (in Bulgarian). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. {{page|year=2002. ISBN |isbn=978-954-430-762-2. стр. |pages=88.}}</ref> где је, под вођством Наума Преславског, ангажован у преводу верских књига са грчког на старословенски језик<ref>Fine, The Early Medieval Balkans. pp. 132.</ref>. Владимир је, у међувремену, наследио свога оца који се повукао у манастир. Владимир је покушао да поврати паганску религију и склопио је савез са [[Арнулф Карантанијски|Арнулфом Карантинским]], немачким владарем<ref>Annales Fuldenses. pp. 408. Cited in Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. pp. 133.</ref>. Тиме је приморао Бориса да поново уђе у политички живот. Борис је збацио Владимира са престола, ослепео га и утамничио. Затим је свога сина Симеона прогласио новим владарем Бугарске<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. pp. 283.</ref><ref>Todt, Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon.</ref>. То је учињено на сабору у Преславу. Том приликом је старобугарски језик проглашен јединим званичним језиком државе и цркве<ref>Crampton, R.J. "The Reign of Simeon the Great (893–927)". A Concise History of Bulgaria. Cambridge University Press. {{page|year=2005. ISBN |isbn=978-0-521-85085-8. стр. |pages=16–17.}}</ref><ref>Kalojanov, Ančo (2005-05-11). "[http://liternet.bg/publish/akaloianov/civilizacia.htm Slavjanskata pravoslavna civilizacija]" (in Bulgarian). Retrieved 2007-03-12.</ref>. Бугарска престоница пренета је из Плиске у Преслав. Није познато због чега је Борис поставио Симеона, а не свог другог, старијег сина, Гаврила, на бугарски престо<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. pp. 280.</ref>.

Након (или евентуално за време) смрти патријарха Николе (925. година), Симеон је Бугарску архиепископију уздигао на ранг патријаршије<ref>Fine, The Early Medieval Balkans. pp. 156.</ref>. Ово је вероватно повезано са Симеоновим преговорима са папом [[Јован X|Јованом X]] између 924. и 926. године. Симеон је настојао да издејствује признавање своје царске титуле од стране папства<ref>Mladjov, Ian (1999). "Between Byzantium and Rome: Bulgaria and the West in the Aftermath of the Photian Schism". Byzantine Studies/Études Byzantines: 173–181.</ref>.

Године 926. Симеонове трупе под вођством [[Алогоботур]]а нападају Хрватску која је била савезник Византије. Војска хрватског краља [[Томислав I Трпимировић|Томислава]] нанела је Бугарима потпуни [[битка на Босанским висоравнима|пораз на Босанским висоравнима]]<ref>Bakalov, Istorija na Bǎlgarija, "Simeon I Veliki"</ref>. У страху од Симеонове одмазде, Томислав је прихватио да раскине савез са Византијом и успостави мир са Бугарима прихватајући status quo<ref>Canev, Bǎlgarski hroniki. pp. 225.</ref><ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. pp. 176.</ref>.