Стефан Остоја Котроманић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Преговори су одржани 1412. године и склопљен је мир између Босне и Угарске. Међутим, тај мир, као што ћемо видети, неће трајати ни пуну годину дана.
 
Деспот [[Стефан Лазаревић]] је био нападнут, 1413 г., од [[Муса Челебија|Мусе КесеџијеЧелебије]], који је ратовао за свој рачун и са јаком војском опседао Ново Брдо у коме се налазио деспот Стефан. Војвода Сандаљ Хранић је отишао са једном јаком војском и потукао Мусу под Новим Брдом.
 
Исте године угарски краљ је прогласио војводу Хрвоја за издајника и одузео му сва звања и поседе. Ово је била само празна прича, јер угарски краљ није могао Хрвоја сменити нити му поседе одузети, јер је војвода према договору из 1408. године само начелно признавао права утарског краља на Далмацију и Хрватску не признавајући његову власт над собом. Уствари то је био покушај да се сломије војвода Хрвоје који тада није био у добрим односима са краљем Остојом нити са војводом Сандаљом. Са друге стране угарски краљ је на овај начин покушао да добије Далмацију и Хрватску. Под изговором да се збаци „издајник Хрвоје“ Сигисмунд шаље 1415. године угарску војску у напад на Босну, а не на Хрвојеве поседе. Ту угарску војску су водили Павле Чупор, Јован Горјански и Јован Моравички. Правац напада био је долином реке Босне према Добоју. Пре преласка преко Саве Угари су запосели све Хрвојеве поседе у Славонији, осим тврђаве Пожеге која се са успехом бранила. Хрвоје се измири са краљем Остојом, стане на чело српске војске и пође пред Угаре.