Павле Раденовић — разлика између измена

'''Павле Раденовић''' (? — [[1415]]) је био [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[великаш]]а у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна|Босни]] око [[Река Криваја (река)|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391]]. године заузима [[Конавли|Конавле]], које су до тада држали [[Sankovići|Санковићи]]. После смрти [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] ([[бан]] [[1353]] — [[1377]], [[краљ]] 1377 — 1391) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Хрватинићи|Хрватиниће]]. Убијен је у завери краља [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418), војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља]] (1392—1435) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]] (1415—1420).

Преузимањем дела Конавла [[1391]]. године кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397]]. године издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]]. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] ([[1387]] — [[1437]]1387—1437) око титуле [[списак угарских владара|краља Мађарске]], која се у то доба водила.

У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба|Јелене (''Грубе'')]] ([[1395]] — [[1398]]1395—1398) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]] (?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља 1398. године, да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404]]. године поставивши [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (прва влада 1404—1409, друга влада 1420—1443) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408]]. године, са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.

Поред породичне баштине у [[Исток|источној]] [[Босна|Босни]] око [[Прача (река)|Праче]], између [[Река Криваја (река)|Криваје]], [[Дрина|Дрине]] и [[Лим (река)|Лима]], он је [[1391]]. године преузео део [[Конавла]], док су остатак преузели Влатко Вуковић и [[Косаче]] са којима је на [[Конављанске Леденице|Леденицама]] имао заједничку царину ка [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]].

* {{cite book|ref= harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=QDFVUDmAIqIC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|idisbn=ISBN 978-0-472-08260-5}}