Википедија

Катињски масакр — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 3:
'''Катињски масакр''' или '''масакр у Катињској шуми''' ({{јез-пл|zbrodnia katyńska}}) је масовно погубљење пољских грађана које је наредила [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] власт [[5. март]]а [[1940]]. године<ref name="Fischer">[https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html -{Benjamin B. Fischer.The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field}-] Званичан веб сајт ЦИА{{dead link|date=December 2013}}</ref>. Процене о броју убијених особа се крећу од 1.803 (према руској влади{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.-->) до 21.768 (према пољској влади<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"> Одлука о отпочињању истраге о Катињском масакру, Малгожата Кижњар-Плота, Државна комисија за гоњење злочина против Пољског народа, [[Варшава]] [[30. новембар]] [[2004]]. године, [http://web.archive.org/web/20050527124420/http://www.ipn.gov.pl/eng/eng_news_high_katyn_decision.html (Интернет архива)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>). Пољски ратни заробљеници и затвореници су убијани у [[катињ]]ској шуми, [[Твер]]у ({{јез-ру|Тверь}}), [[харков]]ским затворима и другим местима.<ref>Подаци из Шелпиновог писма Хрушчову и совјетски подаци од 3. децембра 1941.</ref> Око 8.000 убијених били су [[официр]]и заробљени [[1939]]. године током [[Совјетски напад на Пољску (1939)|совјетског напада на Пољску]], док су остали били пољски грађани — земљопоседници, жандари, власници фабрика и државни званичници — оптужени за шпијунажу и саботирање.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>. Пољски војни систем је налагао да свако ко је поседовао универзитетску диплому буде резервни официр тако да су Совјети на овај начин побили велики број пољских интелектуалаца.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
Прво се назив „Катињски масакр“ односио само на масакр у Катињској шуми, близу села Катињ и Гнездово (на 19 -{km}- западно од Смоленска, Русија), извршен над пољским официрима који су се налазиули у логору ратних заробљеника у Козелску. Међутим данас се односи на серију погубљења пољских ратних заробљеника из логора ратних заробљеника у Старобелску и Осташкову<ref>{{Cite book|last=Zawodny|first=Janusz Kazimierz|title=Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre|url=http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543|date year= 1. 1. 1962.|publisher=University of Notre Dame Press|isbn=978-0-268-00850-5}}</ref>, као и на погубљења политичких затвореника у Западној Белорусији и Западној Украјини{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.--> који су стрељани у Катињској шуми по Стаљиновом наређењу, затим у штабу НКВД-а у Смоленску у тзв. смоленској кланици<ref name="Fischer"/>, и у затворима Калинина (Твер), Харкову, Москви и другим руским градовима<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
До Катињског масакра је дошло услед одлуке [[Политбиро]]а [[Централни комитет|ЦК]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] од 5. марта 1940. године да се побију сви ратни заробљеници које је [[НКВД]] држао у логорима на територији [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Масакр је извршен у строгој тајности, али већ [[1943]]. године су откривене масовне гробнице у Катињу на простору који је привремено окупирала [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]]. Совјетски Савез је негирао одговорност за извршење масакра све до [[1990]]. године када је објављено да је тајна полиција НКВД-а извршила масакр и покушала да сакрије доказе о њему.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/><ref name="bbc161204">-{BBC}- вести: Русија објавила документе о масакру, [[16. децембар]] 2004. [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4102967.stm на интернету], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Овај масакр се по мишљењу [[Институт народног сећања|Института народног сећања]] ({{јез-пољ|Instytut Pamięci Narodowej}}), због идеолошке позадине као и великог броја жртава може сматрати [[геноцид]]ом (злочин против човечности). Званична [[Русија]] одбацује овакав став између осталог и због страховања да би породице убијених могле да траже одштету. Руска власт је признала злочин, али га није означила као геноцид, [[масакр]] или [[ратни злочини|ратни злочин]]. Да јесте, преживели учесници у извршењу масакра би морали да се казне, на чему [[Пољска]] влада и дан данас инсистира.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/><ref name="Mosnews110305">Чланак Мосњуза: Катињски масакр није био геноцид — Руски војни тужилац, 11. 03. 2005. [http://www.mosnews.com/news/2005/03/11/katynfiles.shtml online]{{dead link|date=December 2013}}</ref> Русија такође није уврстила убијене у жртве [[јосиф Стаљин|стаљинистичке]] репресије.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
Ред 11:
=== Пољски заробљеници у Совјетском Савезу ===
[[Датотека:Tsarstvo kanchukiv.jpg|мини|десно|200п|Совјетски постер из Другог светског рата који приказује војника Црвене армије који заробљава пољског официра и „ослобађање сељака од господе“]]
Совјетски Савез је [[17. септембар|17. септембра]] [[1939]]. године напао Пољску са истока. Напад је извршен док је Пољска била у рату са [[Трећи рајх|Немачком]] који је почео [[1. септембар|1. септембра]] 1939. године и трпела значајне губитке на западном фронту. Овај напад је извршен у складу са [[споразум Рибентроп—Молотов|споразумом Рибентроп — Молотов]] којим је извршена подела интересних сфера између Совјетског Савеза и Немачке. Због брзог напредовања [[Црвена армија|Црвене армије]] која је наишла на слаб отпор, између 250.000<ref name="Молотов">-{Молотов на V сессии Верховного Совета 31 октября цифра «примерно 250 тыс}-.»</ref> и 454.700<ref name="Отчёт">-{Отчёт Украинского и Белорусского фронтов Красной Армии Мельтюхов}-,. pp. 367. http://www.usatruth.by.ru/c2.files/t05.html</ref> пољских војника је заробљено. Око 250.000 је сместа пуштено док је 125.000 предато НКВД-у. НКВД је сместа ослободио још 42.400 војника. Око 170.000 ослобођених војника су били пореклом [[Украјинци]] или [[Белоруси]] који су служили у пољској војсци. Око 43.000 војника који су рођени у западном делу Пољске (тада под немачком контролом) је предато [[Трећи рајх|Немцима]]. НКВД је [[19. новембар|19. новембра]] 1939. године држао око 40.000 пољских ратних заробљеника: око 8.500 официра, 6.500 полицијских официра као и 25.000 војника и резервних официра.<ref name="Катынь">''-{Катынь. Пленники необъявленной войны}-''. -{сб. док. М., МФ „Демократия": 1999}- 1999, сс.20–21, 208–210.</ref>
 
До марта [[1940]]. године створена су три посебна логора: [[Козелск]] (''-{Козельск}-''), [[Осташков]] (''-{Оста́шков}-''), и [[Старобелск]] (''-{Старобельск}-'') у којима су се нашли скоро сви пољски официри заробљени у Совјетском Савезу којих је било око 15 хиљада.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Ред 130:
 
== Савремене контроверзе ==
Иако се од [[1990]]. године признаје да је СССР био крив за масакр и даље постоје мишљења појединаца да су за масакр криви Немци. Познати по таквим ставовима су између осталог публициста Јуриј Мухин ({{јез-рус|Юрий Игнатьевич Мухин}})<ref name="Prudnicki">[http://www.prudnicki.iap.pl/?id=wiadomosci&nrwiad=148940 -{www.prudnicki.iap.pl}- - чланак о масакру], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> као и гувернатор Аман Тиулејев ({{јез-рус|Аман-Гельды Молдагазыевич Тулеев}}) који такође оптужује Пољску за масакр руских заробљеника 1920. године<ref name="Prudnicki"/>. Совјетски покушаји да се овај догађај прикаже на другачији начин су проузроковали да неки историчари сматрају да је масакр извршен у сарадњи Совјетског Савеза и [[Гестапо]]а или да је идеја за спровођење масакра била позната Немачкој још пре самог злочина<ref name="Prudnicki"/>. Основу за овакву сарадњу они виде у договору Совјетског Савеза и Пољске од 28. септембра 1939. године који је имао за циљ сарадњу у сламању сваког отпора против окупације...<ref>[http://www.yale.edu/lawweb/avalon/nazsov/sesupp1sesupp. 1.htm Текст тајног додатног договора од 28. септембра 1939. године (на енглеском)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> По овом договору требало је да Гестапо и НКВД одрже неколико конференција о методима убијања и депортације у [[Закопане|Закопаним]] и Кракову. Професор Џорџ Вотсон (''-{George Watson}-'') са универзитета у [[Кембриџ]]у сматра <ref>Watson G., Rehearsal for the Holocaust? Commentary, 1981,. pp. 60.</ref>, сматра да је о судбини логораша у Катињу одлучено на једној таквој конференцији у Кракову, а то мишљење је цитирао и Л. Р. Котни<!--ТРЕБА ПРОВЕРИТИ ТРАНСКРИПЦИЈУ--> (''-{L. R. Coatney}-'')<ref>[http://www.ibiblio.org/pub/academic/history/marshall/military/wwii/special.studies/katyn.massacre/katynlrc.txt -{Coatney L. R., The Katyn Massacre}-, 1993.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Овакво мишљење имају још неке особе које испитују масакр као нпр. А. Паул<ref>Paul A., ''-{Katyń. Stalinowska masakra i tryumf prawdy}-'', -{Świat Książki}-, [[Варшава]] 2006., {{page|year=|id=ISBN 83-274-0240-7|pages=}}</ref>
 
== Догађаји у току ==
Ред 151:
 
== Референце ==
{{reflist|230em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Zawodny|first=Janusz Kazimierz|title=Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre|url=http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543|date year= 1. 1. 1962.|publisher=University of Notre Dame Press|isbn=978-0-268-00850-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Engel|first=David|title=Facing a Holocaust: The Polish Government-In-Exile and the Jews, 1943-1945|url=http://books.google.com/books?id=a12WB1iknWwC&pg=PA71|year=1993|publisher=UNC Press Books|isbn=978-0-8078-2069-8|pages=71-}}
* {{Cite book |ref= harv|editor=Andrzej Leszek Szcześniak | year=1989| title=Katyń; lista ofiar i zaginionych jeńców obozów Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk | pages=366 | publisher=Warsaw, Alfa |isbn=978-83-7001-294-6|pages=366}}
* {{Cite book |ref= harv|editor=Adam Moszyński | year=1989| title=Lista katyńska; jeńcy obozów Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk i zaginieni w Rosji Sowieckiej | pages=336 | publisher=Warsaw, [[Polskie Towarzystwo Historyczne]] |isbn=978-83-85028-81-9|pages=336}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tucholski|first=Jędrzej| year=1991| title=Mord w Katyniu; Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk: lista ofiar | pages=987 | publisher=Warsaw, [[Пакс|Pax]] |isbn=978-83-211-1408-8|pages=987}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Banaszek|first=Kazimierz| others=Wanda Krystyna Roman, Zdzisław Sawicki | year=2000| title=Kawalerowie Orderu Virtuti Militari w mogiłach katyńskich | pages=351 | publisher=Warsaw, Chapter of the [[Virtuti Militari]] War Medal & RYTM |isbn=978-83-87893-79-8|pages=351}}
* {{Cite book |ref= harv|editor=Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Stanisław Maria Jankowski | year=1995| title=Rozstrzelani w Katyniu; alfabetyczny spis 4410 jeńców polskich z Kozielska rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940, według źródeł sowieckich, polskich i niemieckich | pages=286 | publisher=Warsaw, Karta |isbn=978-83-86713-11-0|pages=286}}
* {{Cite book |ref= harv|editor=Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Ileana Porytskaya | year=1996| title=Rozstrzelani w Charkowie; alfabetyczny spis 3739 jeńców polskich ze Starobielska rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940, według źródeł sowieckich i polskich | pages=245 | publisher=Warsaw, Karta |isbn=978-83-86713-12-7|pages=245}}
* {{Cite book |ref= harv|editor=Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Ileana Porytskaya | year=1997| title=Rozstrzelani w Twerze; alfabetyczny spis 6314 jeńców polskich z Ostaszkowa rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940 i pogrzebanych w Miednoje, według źródeł sowieckich i polskich | pages=344 | publisher=Warsaw, Karta |isbn=978-83-86713-18-9|pages=344}}
 
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Катињски_масакр”