Банатски устанак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}} |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
== Устанак ==
Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ćirković|2008|pp=141}} Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].{{чињеница|date=11. 2013.}} [[Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница|date=11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.
Ердељски кнез Иштван Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594]]. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран.
Ред 20:
== Литература ==
* {{cite book|authorlink=Сима Ћирковић|last=Ćirković|first=Sima|title=The Serbs|url=http://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeIC|year=2008|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4051-4291-5}}▼
* Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
* Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, 1997.
* Др. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
* [http://www.aleksandar-vulovic.com/riznica/istorija/prvi_srpski_ustanak.html Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године]
▲* {{cite book|authorlink=Сима Ћирковић|last=Ćirković|first=Sima|title=The Serbs|url=http://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeIC|year=2008|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4051-4291-5}}
[[Категорија:Историја Србије под Османским царством]]
| |||