Википедија

Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
мНема описа измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''АВНОЈ''' ([[српскохрватски језик|срп/хрв]]. ''Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије / Antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije''; [[словеначки језик|сло.]] ''Antifašistični svet narodne osvoboditve Jugoslavije'') је био политичка организација [[Народноослободилачки одбори|народноослободилачких комитета]] који су успостављени [[26. новембар|26. новембра]] [[1942]]. да би управљали територијама под својом контролом током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. АВНОЈ је био под политичким вођством главног покрета отпора [[Југославија|Југославије]], током окупације [[силеСиле ОсовинаОсовине|сила Осовине]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]].
 
== Прво заседање АВНОЈ-a ==
Ред 8:
Након [[Априлски рат|капитулације југословенске војске]] [[17. април]]а [[1941]], Југославија је подељена између [[Трећи рајх|Немачке]], [[Италија|Италије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Бугарска|Бугарске]]. Отпор овим окупационим режимима је довео до оснивања покрета отпора, резултујући да [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], тада активна само у илегали, преузме улогу вођења снага у југословенском отпору.
 
26. новембра 1942, партизанске вође Југославије су сазвале прво заседање АВНОЈаАВНОЈ-а у [[Бихаћ]]у у нади да ће добити политички легитимитет. Састојећи се од комитета и комунистичких и некомунистичких партизанских представника, под [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]], АВНОЈ је прогласио подршку:
* демократији
* правима етничких група
Ред 14:
* слободе индивидуалне економске иницијативе за различите групе.
 
[[1943]], Немачка је покренула офанзиву да би повратила своју контролу над Југославијом у очекивањеочекивању [[Антихитлеровска коалиција|Савезничког искрцавања]] на [[Балканско полуострво]]. Страхујући да ће од те инвазије корист имати [[Југословенска војска у отаџбини|четници]], партизани су напали снаге пуковника [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]] и у марту избегли немачку армију и одлучно победили четнике у [[Херцеговина|Херцеговини]] и [[Црна Гора|Црној Гори]].
 
Међутим, у мају су Немци, Италијани, Бугари и [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] покренули напад против партизана у [[Битка на Сутјесци|кланцу Сутјеске]], али су партизани избегли опкољавање. Ово се показало као преломна тачка, а када се Италија предала у септембру, партизани су заробили италијанско оружје, стекли контролу над [[Јадранско море|јадранском]] обалом и почели су да примају помоћ од савезника у Италији.
 
== Друго заседање АВНОЈ-a ==
Ред 24:
{{главни чланак|Друго заседање АВНОЈ-а}}
 
Заседање је одржано у нођиноћи [[29. новембар|29. новембра]] 1943, у граду [[Јајце]], (средња [[Босна]]), које је у то доба веђвећ три месеца било под контролом партизана. Већина од 142 делегата били су присталице Комунистичке партије а међу осталима су били и делегати Хрватске сељачке странке ([[мачековци]] и [[радићевци]]), Муслиманске заједнице ([[спахиновци]]), Странке хришћанских социјалиста, Странке самосталних демократа, [[Радикалне странке]], Српске земљорадничке странке, двојица Хрвата из Југословенског одбора основаног још [[1915]]. године у [[Лондон]]у и други.
 
У данима пре заседања хрватски вајар [[Антун Аугустинчић]] ваја бисту Јосипа Броза, која је после постављена у Дому културе (бивши Сокол), дворани где је заседао АВНОЈ, а Божидар Јакац, словеначки сликар, црта Титов портрет. Оба дела су потом била умножена у неколико стотина примерака. За декорацију дворане био је задужен српски сликар [[Ђорђе Андрејевић Кун]]. За ту прилику је нацртао портрете [[Јосиф Стаљин|Стаљина]], [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелта]] и [[Винстон Черчил|Черчила]] и прве верзије новог [[грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Југославије]].
 
Седницом је председавао хрватски политичар, предратни председник скупштине Краљевине СХС др [[Иван Рибар]]. Његов син [[Иво Лола Рибар|Иво „Лола“ Рибар]] је дан пре тога под чудним околностима погинуо на аеродрому у Гламочу[[Гламоч]]у припремајући се на пут до [[Египат|Египта]]. У радном председништву су поред њега седели др Јосип Видмар, др [[Павле Грегорић]], др [[Војислав Кецмановић]], др [[Иван Милутиновић]], православни свештеник [[Влада Зечевић]], др [[Златан Сремец]], др [[Сулејман Филиповић]] и др [[Сретен Жујовић]].
 
Након петочасовног заседања др. Рибар је, непосредно пред поноћ, прочитао одлуке другог заседања АВНОЈА:
* Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије се конституише у законодавно и извршно представничко тело Југославије, као врховни представник народа и успоставља се Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), са свим обележјима народне владе, преко кога ће АВНОЈ остваривати своју извршну функцију.
* да се створи федерална Југославија, заснована на праву о самоопредељењу, у којој је планирано да пет [[Јужни Словени|јужнословенских]] народа: [[Срби]], [[Хрвати]], [[Словенци]], [[Македонци]] и [[Црногорци]] живе у шест федералних јединица : Србија, Хрватска, „Словеначка“, Македонија и Црна Гора и Босна и Херцеговина са једнаким правима;
* да се пониште одлуке југословенске владе у изгнанству
* да се краљу [[Петар II Карађорђевић|Петру II Карађорђевићу]] забрани повратак у земљу док се на референдуму не одлучи државно уређење будуће земље ([[монархија]] или [[република]]).
* Да се националним мањинама у Југославији обезбеде сва национална права.
 
Словеначка делегација, на чијем је челу био др. Јосип Видмар, предложила је да се Титу додели звање „Маршал Југославије“. Председништво АВНОЈ-а је на својој првој седници 30. новембра 1943. године једногласно прихватило овај предлог (одлука бр. 7).
 
[[Јосиф Стаљин|Стаљин]] се разбеснео када је сазнао да није био обавештен о заседању и наводно забранио Титу да прогласи АВНОЈ привременом владом. Међутим, западни Савезници нису били узбуњени, јер су веровали да су партизани једини југословенски покрет отпора који се активно бори против фашиста.
Ред 48:
{{главни чланак|Треће заседање АВНОЈ-а}}
 
Треће заседање АВНОЈ-а одржано је од [[7. август|7.]] до [[10. август]]а [[1945]]. у Београду. АВНОЈ се конституисао као Привремена народна скупштина са задатком да припреми Уставотворну скупштину. [[11. новембар|11. новембра]] 1945. одржани су избори за Уставотворну скупштину. Листа Народног фронта је добила 96% гласова. Народна скупштина је [[29. новембар|29. новембра]] 1945. прогласила Федеративну Народну Републику Југославију ([[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]). Југославија је постала федеративна заједница шест равноправних република.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Антифашистичко_веће_народног_ослобођења_Југославије”