[[Датотека:Map Gallia Tribes Towns.png|мини|десно|Мапа Цисалпске Галије.]]
'''Цисалпска Галија''' ({{јез-лат|Gallia Cisalpina}}, још позната и као ''-{Gallia Citerior}-'' и ''-{Gallia Togata}-''<ref name=DCC>{{cite book|title=Geographie des Transalpinischen Galliens |first=Joseph |last=von Hefner |year=1837|place=Munich}}</ref>) је дио данашње [[северна Италија|сјеверне Италије]] који је био насељен [[Келти]]ма ([[Гали]]ма) од [[4. век п. н. е.|4. вијека п. н. е.]] Освојила ју је [[Римска република]] [[220е п. н. е.|220их п. н. е.]], и била је провинција од 81. до 42. године п. н. е. када је постала дио [[Италија (провинција)|Римске Италије]].<ref name=DRR>{{cite book|title=Decline of the Roman republic: Volume 2 |last=Long|first=George |last=Long |year=1866|place=London}}</ref> Све до тада сматрана је дијелом [[Галија|Галије]], прецизније дијелом Галије „са ове стране Алпа“ (из виђења Римљана), као супротност [[Нарбонска Галија|Трансалпској Галији]] („са оне стране Алпа“).<ref name=GRG>{{cite book|title=Dictionary of Greek and Roman geography: Vol.1 |first=William George |last=Snith|year=1854|place=Boston}}</ref>
Цисаппска Галија је била подјељена на ''-{Gallia Cispadana}-'' и ''-{Gallia Transpadana}-'', тј. дијелове са сјеверне и јужне стране ријеке [[По (река)|По]]. Провинција је у [[1. век п. н. е.|1. вијеку п. н. е.]] са [[север|сјевера]] и [[запад]]а била окружена [[Алпи]]ма, на [[југ]]у се простирала све до [[Пјаченца|Планцетије]] на ријеци По, [[Апенини|Апенина]] и ријеке [[Рубикон]] и на [[исток]]у до [[Јадранско море|Јадранског мора]].<ref name=LES>{{cite book|title=A manual of ancient geography |last=Schmitz|first=Leonhard |last=Schmitz |year=1857|place=Philadelphia}}</ref> Становници Цисалпске Галије су 49. године п. н. е. добили [[Римско грађанско право]],<ref name=AGL>Cassius Dio XLI, 36.</ref> а провинција је као дио Италије подјељена на четири регије: ''-{Regio VIII Gallia Cispadana}-'', ''-{Regio IX Liguria}-'', ''-{Regio X Venetia et Histria}-'' и ''-{Regio XI Gallia Transpadana}-''.<ref name=AGR>{{cite book|title=Hiera Kala: Images of animal sacrifice in archaic and classical Greece |first=Hendrik H. J. |last=Brouwer|year=1989|place=Utrecht}}</ref>
