Соно џои — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 17:
[[Датотека:Mito rebellion samurai under Sonno Joi banner.jpg|thumb|Део гравуре од Утагаве Кунитеруа који показује самураја испод „Сонно џои“ банера током Мито побуне 1864. године.]]
Са повећањем брода страних бродова која се касног 18. и 19. века све чешће појављују у јапанским водама, политика изолације, [[сакоку]], све више долази у питање. Део филозофије „џои“ све више се, под утицајем принудног споразума у Канагави, односи на странце који се све више појављују у Землји након што је адмирал Пери успео да отвори земљу за међународну трговину 1854. године. Пери је са својим „црним бродовима“, бојном морнарицом дошао под претњом уништења престонице Едо уколико се луке земље не отворе па је влада шогуната увидећи имфериорност американаца морала прихватити све услове дошљака. Тим поступком јапанци су видели шогунат као слабиће на власти што је довело до наглог бујања покрета „Сонн џои“ који су сматрали да би тренутно владајуће тело било боље заменити неким јачим , не превасходно царем, али телом који ће имати снаге да протера странце и поштује цара као главе врховне династију Јапана.
Ова филозофија је преласла у борбени поклич побуњеничких провинција попут области [[Чошу (феудална област)|Чошу]] и [[Сацума (феудална област)|Сацума]]. Царски двор у [[Кјото|Кјоту]] гајио је симпатије овог покрета па је цар Комеи, прекидајући дугогодишњу традицију у царевању, почео активно да учествује у послове своје државе. Како су се прилике указивале тако је све више јачао против шогуна да би касније коначно успео да смени шогунатску владавину, правећи од своје државе модерну царевину. Наређење „џои (истерајмо варваре) кулминирало је у марту 1863. године нападима на странце. Најпознатији напад одиграо се на енглеског трговца Чарлса Ленокса Ричардсона за чију смрт (за коју се говори да је проузрокована непоштовањем према даијоу) је бакуфу морао да плати 100.000 фунти као одштету.<ref>{{harvnb|Jansen|2004|pp=314-5}}</ref> Самураји без господара (''[[ронин]]и'') допринели су хаосу убијајући насумично разне владине службенике и странце са запада што је условило Шогунат да оформи разне полицијске јединице попут [[Шинсенгуми]]ја и [[Мимаваригуми]]ја.
Западне снаге су на овакве акције реаговали семострацијом силе, бомбардовајући престоницу [[Сацума (феудална област)|области Сацума]], [[Кагошима|Кагошиму]]. Увидећи јачину модерне технологије и ватреног оружја шогунат губи још више репутације терајући и друге округе да се окрену против ње што ће касније довести и до меиџи обнове и смене феудалне владавине.
Овај слоган се никад није била званична политика ни владе ни побуњеника будући да су побуњенички ханови тесно сарађивали са Западом. Шогунат је на крају изгубио своју владавину због недевољно опремљене војске модерним наоружањем. Сацума као побуњеничка област уз помоћ својих трговинских веза, снабдела је побуњенике артиљериом, бојним бродовима и ватреним наоружањем док је Бакуфу, који је био повезан са француском владом недовољно брзо модернизовао своју војску што је резултурало њеним поразом у [[Бошин рат]]у.
== Завештање ==
| |||