Пронија — разлика између измена

Балкан је турска реч, а ми нисмо Турци молим.
м (Бот: исправљена преусмерења)
(Балкан је турска реч, а ми нисмо Турци молим.)
Нови моменат у установу проније унео је оснивач династије [[Палеолози|Палеолога]], византијски владар [[Михајло VIII Палеолог|Михаило VIII Палеолог]] (1261-82), после пада [[Латинско царство|Латинског царства]] и обнављања византијске власти. Он је дао могућност наслеђивања проније, желећи да себи осигура подршку утицајних елемената царства. У време грађанског рата између [[Јован V Палеолог|Јована V Палеолога]] (1341-91) и [[Јован VI Кантакузин|Јована VI Кантакузина]] (1347-54), пронија је све чешће постајала наследно добро. Претварањем проније у наследне поседе оба цара су привлачила себи присталице. Ипак, наследници пронијара и даље остају у обавези војне службе. Претварање пронија у наследна породична власништва било је у [[14. век]]у врло честа и потпуно уобичајена појава. Само тиме се може објаснити да су право на поседе умрлог пронијара почели да истичу не само његови синови него понекад и удовице. С тим у вези јавља се и нови термин "[[баштина (вишезначна одредница)|побаштињавање]]". Ипак, за свако "[[баштина (вишезначна одредница)|побаштињавање]]" проније била је потребна посебна [[даровница]] која се добијала на основу претходне молбе заинтересованих. Никако се не може прихватити мишљење о потпуном изједначавању проније и [[баштина (вишезначна одредница)|баштине]]. Пронијар и после преласка проније у породично власништво није стекао право да свој посед продаје, даје у мираз, прилаже цркви или манастиру, ни да га остави ма коме сем својим наследницима способним да га замене у својству пронијара.
 
Из Византије се систем проније проширио на друге земље [[БалканЈугоисточна Европа|југоисточне Европе]]а. Првенствено је прешао у [[Јужни Словени|јужнословенске земље]], јер је одговарао условима и потребама феудалног поретка у тим земљама. Први податак о пронији налазимо у [[Србија|Србији]], у повељи краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] манастиру [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]] у [[Скопље|Скопљу]]. Међутим, ово не значи да се пронија тада јавља у Србији. [[Србија|Српска држава]] се територијално ширила на рачун [[Византијско царство|Византије]] још од [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. У Србији се пронија такође могла претварати у наследни посед, међутим, тиме она није губила своју специфичност и није се изједначавала са [[баштина (вишезначна одредница)|баштином]]. Све до пропасти српске државе пронија задржава војни карактер и остаје посед са правом уживања, али без права отуђивања. Као и у почетку, владар има право да је одузме пронијару и да је да неком другом, кога обавезује на исти начин.
 
Падом Византије и других балканских земаља под [[Османско царство]] установа проније се губи заувек. Турци, пак, замењују пронију својом специфичном установом сличан пронији.