|
#Преусмери [[Соно џој]]
[[Датотека:Foreigner and Wrestler at Yokohama 1861.jpg|275п|мини|Слика из [[1861]]. године која приказује буквални принцип ''џои'' покрета]]
'''''Сон(н)о џои/џој'''''<ref name="šećerović">{{Cite web |url=http://www.academia.edu/17600871/Jukio_Mi%C5%A1ima_-_Etika_i_estetika |title=Jukio Mišima — Etika i estetika kao predvorja smrti |accessdate=9. 12. 2015 |author=Vuk Šećerović |date=februar, 2000 |work= Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu; student IV godine |location=Beograd |page=4 |language=српском |quote=Institucija cara u Japanu je od najveće važnosti. Prema tradicionalnom šinto verovanju, drevni car Japana bio je direktni potomak boginje sunca Amaterasu, a carska loza se od tog drevnog doba prenosi, unutar jedne porodice, bez prekida sve do današnjeg dana. Božansko poreklo cara, tokom čitave japanske istorije, čak i onda kada se efektivna vlast nalazila u rukama moćnih plemićkih porodica i šoguna<sup>5</sup>, nikada se nije dovodilo u sumnju, a u periodima nacionalnih kriza car je bio simbol nacionalnog jedinstva, koje je dobilo svoj izraz u krilatici '''sono džoj''' (sonno joi) — poštujmo cara, isterajmo varvare.}}</ref> или '''''ђои/ђој'''''{{refn|group=нап.|У енциклопедији ''Историја Јапана — из Конданшине илустроване Енциклопедије Јапана'' (Завод за уџбенике, 2008. година) наводи се ''<u>С</u>о<u>нн</u>о ђои''.}} ({{јез-јап|尊皇攘夷 / sonnō jōi}} — „поштовати цара, истерати варваре”, „поштујмо цара, истерајмо варваре”<ref name="šećerović"/>) била је политичка идеја и [[слоган]] у [[Јапан]]у у периоду од [[1850]]. до краја [[1860]]. године, коришћен с циљем да се смени [[Токугава шогунат]] и сруши његова феудална владавина постављајући цара на власт.
== Порекло ==
=== Етимологија ===
[[Датотека:SonnoJoi.png|мини|лево|''Соно џои'' на [[Јапански језик|јапанском језику]]]]
Током [[Период зараћених држава|Периода зараћених држава]] у [[Кина|Кини]], канцелар [[Гуан Џунг]] од [[Ки (држава)|Ки]]ја пласирао је политички слоган познат као ''Цуенванг рангји'' ({{јез-кин|尊王攘夷 / Zunwang Rangyi}} — „Поштујмо краља, истерајмо варваре”), што се односило на краљеве [[Династија Џоу|династије Џоу]].<ref name=po5-65>{{harvnb|Poo|2005|p=65}}</ref> Након што је то чуо и прихватио, [[војвода Хуан од Кија]] ујединио је кинеске феудалне владаре да се супроставе претњама варвара из Кине.{{sfn|Tillman|1982|p=64}} Због тога је и сам [[Конфучије]] хвалио Гуана Џунга због неговања и чувања кинеске цивилизације током промена у физичком стилу изгледа и моди која је била под утицајем такозваних [[Варвари|варвара]].<ref name=po5-65/> Путем Конфучијевих ''Анала'', превод овог израза дошао је у Јапан као ''соно џои'', а одатле је добио и свој други смисао, поготово у време касног [[Едо период]]а.<ref>{{Cite book|last=Holcombe| first=Charles | title=A History of East Asia: From the Origins of Civilization to the Twenty-first Century |year=2010| publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge | isbn=978-0-521-73164-5 |page=216}}</ref>
=== Филозофија ===
У [[Јапан]]у, порекло ове филозофије може се наћи у радовима студената [[Конфучијанизам|конфучијанизма]] ([[17. век]]) — [[Јамазаки Ансај|Јамазакија Ансаја]] и [[Јамага Соко|Јамаге Сокоа]], који су писали текстове о пореклу [[Царска кућа Јапана|Царске куће Јапана]] наглашавајући њену надмоћ над осталим владајућим династијама других нација у свету. Ове идеје су допуњене и прослеђене од стране ''[[кокугаку]]'' учењака [[Мотори Норинага|Моторија Норинаге]], који је указивао на апсолутну лојалност цара наспрам лојалности дате владајућом кућом [[Шогунат]]а.
Учењак из правца ''[[Мито учење|мито]]'', [[Ајзава Сеишисај]], увео је термин ''соно џои'' у модерни јапански језик путем свог рада ''Шинрон'' из 1825. године, где је „соно” сматран израженим поштовањем [[Токугава бакуфу]]а према цару, а „џои” отпор према хришћанству.
== Утицај ==
[[Датотека:Mito rebellion samurai under Sonno Joi banner.jpg|мини|270п|Део гравуре Утагаве Кунитеруа који приказује самураја испод ''соно џои'' банера током [[Мито побуна|Мито побуне]] из [[1864]]. године]]
Са повећањем броја страних бродова који се касног [[18. век|18.]] и [[19. век]]а све чешће појављују у јапанским водама, политика изолације — ''[[сакоку]]'' — све више долази у питање. Део филозофије ''џои'' све више се — под утицајем принудног [[Споразум у Канагави|споразума у Канагави]] — односи на странце који се много чешће појављују у земљи након што је адмирал [[Метју Пери|Пери]] успео да отвори земљу за међународну трговину, [[1854]]. године. Пери је са својим „црним бродовима”, бојном морнарицом, дошао под претњом уништења престонице Едо уколико се луке земље не отворе, па је влада Шогуната — увидећи надмоћ Американаца — морала да прихвати све услове дошљака. Тим поступком Јапанци су Шогунат почели гледати као слабиће на власти, што је довело до наглог бујања покрета ''соно џои'' чији су припадници сматрали да би тренутно владајуће тело било боље заменити неким јачим; не превасходно царем, али телом које ће имати снаге да протера странце и поштује цара као главу врховне династије Јапана. Ова филозофија је прерасла у борбени поклич побуњеничких провинција попут области [[Чошу (феудална област)|Чошу]] и [[Сацума (феудална област)|Сацума]]. Царски двор у [[Кјото|Кјоту]] гајио је симпатије овог покрета, па је [[цар Комеи]], прекидајући дугогодишњу традицију у царевању, почео активно да учествује у пословима своје државе. Како су се прилике указивале, тако је све више јачао против [[шогун]]а, да би се касније коначно успела да смени шогунатска владавина, што је тако од државе начинило модерну царевину. Наређење ''џои'' кулминирало је у марту [[1863]]. године нападима на странце. Најпознатији напад одиграо се на енглеског трговца [[Чарлс Ленокс Ричардсон|Чарлса Ленокса Ричардсона]], за чију смрт (за коју се наводи да је проузрокована непоштовањем према ''[[дајмјо]]у'') је ''[[бакуфу]]'' морао да плати 100.000 [[Фунта стерлинг|фунти]] као одштету.<ref>{{harvnb|Jansen|2000|pp=314—315.}}</ref> ''[[Самурај]]и'' без господара (''[[ронин]]и'') допринели су хаосу насумично убијајући разне владине службенике и странце са Запада што је условило да шогунат оформи разне полицијске јединице попут ''[[Шинсенгуми]]ја'' и ''[[Мимаваригуми]]ја''.
Западне снаге су на овакве акције реаговале демонстрацијом силе, бомбардујући престоницу [[Сацума (феудална област)|области Сацума]], [[Кагошима|Кагошиму]]. Увидећи јачину модерне технологије и ватреног оружја, Шогунат губи још више репутације терајући и друге округе да се окрену против идеологије, што ће касније довести и до ''[[Меиџи обнова|Меиџи обнове]]'' и смене феудалне владавине.
Овај слоган никад није била званична политика нити владе нити побуњеника, будући да су побуњенички ханови тесно сарађивали са Западом. Шогунат је на крају изгубио своју владавину због недевољне опремљености војске модерним наоружањем. Сацума као побуњеничка област, уз помоћ својих трговинских веза, снабдела је побуњенике артиљеријом, бојним бродовима и ватреним наоружањем, док је бакуфу — који је био повезан са француском владом — недовољно брзо модернизовао своју војску, што је резултовало поразом у [[Бошин рат]]у.
== Завештање ==
Након што је цар поново дошао на власт, слоган ''соно џои'' замењен је слоганом ''фукоку кјохеи'' ({{јез-јап|富国強兵 / fukoku kyōhei}} — „богата земља, јака војска”, „обогатити нацију, јачати војску”), што ће бити главни слоган [[Меиџи период]]а и сама окосница акција током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
== Напомене ==
{{reflist|group=нап.}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Holcombe| first=Charles | title=A History of East Asia: From the Origins of Civilization to the Twenty-first Century |year=2010| publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge | isbn=978-0-521-73164-5 |page=216}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tillman| first=Hoyt Cleveland | title=Utilitarian Confucianism: Ch'en Liang's Challenge to Chu Hsi |year=1982| publisher=Harvard University Press | location=Cambridge | isbn=0-674-93176-9 |page=64}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Poo| first=Mu-chou | title=Enemies of Civilization |year=2005| publisher=State University of New York Press | location=Albany | isbn=0-7914-6364-8 |page=65}}
* Akamatsu, Paul. (1972). ''Meiji 1868: Revolution and Counter-Revolution in Japan'' (Miriam Kochan, translator). New York: Harper & Row.
* Beasley, William G. (1972). ''The Meiji Restoration.'' Stanford: Stanford University Press.
* Craig, Albert M. (1961). ''Chōshū in the Meiji Restoration.'' Cambridge: Harvard University Press.
* Jansen, Marius B. and Gilbert Rozman, eds. (1986). ''Japan in Transition: from Tokugawa to Meiji.'' Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05459-9; [http://www.worldcat.org/title/japan-in-transition-from-tokugawa-to-meiji/oclc/12311985&referer=brief_results OCLC 12311985]
* Jansen, Marius B. (2000). ''The Making of Modern Japan.'' Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00334-7; [http://www.worldcat.org/title/making-of-modern-japan/oclc/44090600&referer=brief_results OCLC 44090600]
* {{cite book|author=Shiba, Ryotaro. (1998)|title=The Last Shogun: The Life of Tokugawa Yoshinobu|location=Tokyo|publisher=Kodansha|year=|id=ISBN 1-56836-246-3|pages=}}
[[Категорија:Историја Јапана]]
| 